Беочин
градско насеље у општини Беочин, у Јужнобачком округу, у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
Беочин је градско насеље у општини Беочин, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 7839 становника.
Беочин | |
|---|---|
 Стамбени блок у Беочину | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Беочин |
| Становништво | |
| — 2011. |  7.839 |
| — густина | 226/ |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 11′ 32″ С; 19° 43′ 13″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Апс. висина | 196 |
| Површина | 35,6 2 |
.svg)  Беочин Беочин на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21300 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | |
Беочин је административно седиште општине Беочин, која припада Јужнобачком округу, иако се целокупна територија општине не налази у Бачкој, већ у Срему, али због непосредне близине регионалног центра, Новог Сада (око 15 ) се сврстава у бачки округ. Место се налази у северном Срему, на обронцима Фрушке горе и десне стране Дунава.
Овај крај је познат по фабрици цемента Лафарж БФЦ () Архивирано на сајту (2. март 2013) који је пре запошљавао око 2.000 радника, а сада у фабрици ради око 350 људи.
По попису становништва из 2002. године Беочин има 8.370 становника. Већина становника чине Срби, постоји и мања заједница Рома са Косова избеглих 1990-их година.
У саставу насељеног места Беочин постоје три месне заједнице: "Беочин Село" (на југу), "Беочин Град" (на северу) и "Бразилија" (на западу). Насељеном месту Беочин припада само источни део месне заједнице "Бразилија", док је западни део ове месне заједнице у саставу суседног насеља Черевић.
Насеље на садашњој територији Беочина се спомиње први пут у XVIII веку. 1839. године је саграђена фабрика цемента.[1] Почетком XX века настало је и насеље за раднике. После Другог светског рата Беочин се шири на исток градњом вишеспратних зграда. Беочин постаје већи и важнији од Беочин села, као што ће постати и важан центар за околна села. Због великог прилива становништва, услед потражње радника за рад у фабрици цемента, у Беочину има мало старог локалног становништва.
Овде се налазе ОШ „Јован Грчић Миленко” Беочин, Српска православна црква у Беочину, Црква Светог Василија Острошког у Беочину и Римокатоличка црква Свете Барбаре у Беочину.
У насељу Беочин живи 6221 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 37,3 година (35,7 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 2774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 4.695 | 58,26% | ||
| Роми | 1.019 | 12,64% | ||
| Југословени | 693 | 8,60% | ||
| Хрвати | 507 | 6,29% | ||
| Мађари | 182 | 2,25% | ||
| Словаци | 96 | 1,19% | ||
| Словенци | 75 | 0,93% | ||
| Црногорци | 56 | 0,69% | ||
| Русини | 25 | 0,31% | ||
| Немци | 24 | 0,29% | ||
| Муслимани | 21 | 0,26% | ||
| Македонци | 19 | 0,23% | ||
| Албанци | 16 | 0,19% | ||
| Румуни | 8 | 0,09% | ||
| Чеси | 5 | 0,06% | ||
| Бошњаци | 3 | 0,03% | ||
| Руси | 2 | 0,02% | ||
| Осети | 1 | 0,01% | ||
| Бугари | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 53 | 0,65% | ||
Становништво према полу и старости[4]
| м | ж | |||
| ? | 16 | 18 | ||
| 80+ | 20 | 78 | ||
| 75—79 | 42 | 114 | ||
| 70—74 | 122 | 197 | ||
| 65—69 | 176 | 207 | ||
| 60—64 | 215 | 259 | ||
| 55—59 | 201 | 196 | ||
| 50—54 | 256 | 287 | ||
| 45—49 | 354 | 296 | ||
| 40—44 | 305 | 369 | ||
| 35—39 | 313 | 266 | ||
| 30—34 | 286 | 284 | ||
| 25—29 | 245 | 257 | ||
| 20—24 | 329 | 283 | ||
| 15—19 | 305 | 267 | ||
| 10—14 | 285 | 262 | ||
| 5—9 | 260 | 244 | ||
| 0—4 | 222 | 222 | ||
| Просек : | 35,7 | 38,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
Домаћинства
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.185 | 988 | 1.975 | 96 | 124 | 2 |
| Женски | 3.378 | 661 | 1.977 | 551 | 184 | 5 |
| УКУПНО | 6.563 | 1.649 | 3.952 | 647 | 308 | 7 |
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.670 | 17 | 1 | 4 | 1.098 |
| Женски | 1.085 | 15 | 0 | 2 | 391 |
| УКУПНО | 2.755 | 32 | 1 | 6 | 1.489 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 15 | 91 | 124 | 14 | 58 |
| Женски | 5 | 16 | 209 | 22 | 13 |
| УКУПНО | 20 | 107 | 333 | 36 | 71 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 6 | 13 | 51 | 32 | 25 |
| Женски | 18 | 30 | 54 | 77 | 144 |
| УКУПНО | 24 | 43 | 105 | 109 | 169 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 75 | 0 | 0 | 46 | |
| Женски | 71 | 2 | 0 | 16 | |
| УКУПНО | 146 | 2 | 0 | 62 | |
Становништво по делатностима које обавља
Сва насеља у општини Беочин су повезана градским аутобусима Новог Сада (бројеви од 77 до 84).[5]
| Север: Футог (преко Дунава скелом) | ||
| Запад: Илок, Бачка Паланка, Вуковар | Беочин | Исток: Сремска Каменица, Петроварадин, Нови Сад |
| Југ: Црвени Чот (највиши врх Фрушке горе), Сремска Митровица |
Општина Угљевик, БиХ (од 1982)
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
