Банту језици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Банту је породица језика која припада нигер-конгоанској групи.[1] Банту језици се говоре у Камеруну, Екваторијалној Гвинеји, Габону, Конгу, Демократској Републици Коного, Централноафричкој Републици, Уганди, Руанди, Бурундију, Кенији, Танзанији, Анголи, Замбији, Малавију, Мозамбику, Зимбабвеу, Намибији, Боцвани, Лесоту, Свазиленду и Јужноафричкој Републици. Ова породица језика је најраспрострањенија у Африци. Преко 200 милиона људи говори банту језике. Ова група обухвата преко 500 језика[1] међу којима дванаест има више од пет милиона говорника. Реч банту за ову групу језика је први пут употребљена у 19. веку, а значење јој је „људи”. Заједничка карактеристика банту језика је да се за човека употребљава основ -нту или -ту, док је ба- префикс за множину, тако да ба-нту заједно има значење људи.