Боцвана
држава у јужној Африци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Боцвана (енгл. ; цв. ), службено Република Боцвана (енгл. ; цв. ) је континентална држава на југу Африке[2], која се налази између Намибије на западу, Јужне Африке на југу, Зимбабвеа на североистоку и Замбије на северу.[3] Овај некадашњи британски протекторат, познат као Бечуана (енгл. ), садашње име носи од 30. септембра 1966. године, када је стекао независност.
Република Боцвана | |
---|---|
Главни град | Габороне |
Службени језик | енглески, цвана |
Владавина | |
— Председник | Мокгветси Масиси |
— Потпредседник | Слумбер Тсогване |
Историја | |
Независност | 30. септембар 1966. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 581.730 km2 (46) |
— вода (%) | 2,5% |
Становништво | |
— 2011.[1] | 2.024.904 (147) |
— густина | 3,48 ст./km2 |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2016 |
— укупно | $38,819 милијарде |
— по становнику | $18.021 |
ИХР (2016) | 0.698 |
Валута | Пула |
Остале информације | |
Временска зона | +2 |
Интернет домен | |
Позивни број | +267 |
Четири петине од укупно 1.770.000 становника Боцване чине Банту црнци. Међу њима је најбројније племе Тсвана, по коме је названа читава држава, а остале веће етничке групе су: Калагари, Нгватои, Гсовапонзи и Бирве. Сви они живе на простору од 581.730 km² што Боцвану чини једном од најређе насељених афричких земаља.
Боцвана је равничарска земља са средњом надморском висином од 1000 m. На југозападу и западу налази се део пустиње Калахари, на северу је велика мочвара око реке Окаванго, а на југоистоку река Лимпопо која је природна граница према Јужној Африци. Такав рељеф погодан је за живот бројних врста дивљих животиња (највише насељавају просторе око Окаванга) и стоке која се углавном гаји у долини реке Лимпопо.
Сточарство је дуго било главна привредна грана Боцване док га осамдесетих година 20. века није потиснула производња дијаманата. Они су тада први пут нађени у тамошњим рудницима и данас овој држави доносе велике приходе.
У Боцвани постоји мала заједница Срба из бивше Југославије. Боцвана је једна од ретких земаља света које у време санкција '90-их година 20. века није тражила визе грађанима Југославије[4][5].