![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/%25D0%259C%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2588%25D0%25B0%25D0%25BB_%25D0%25A1%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2582%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B3%25D0%25BE_%25D0%25A1%25D0%25BE%25D1%258E%25D0%25B7%25D0%25B0_%25D0%2593%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25BE%25D0%25B9_%25D0%25A1%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2582%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B3%25D0%25BE_%25D0%25A1%25D0%25BE%25D1%258E%25D0%25B7%25D0%25B0_%25D0%2590%25D0%25BD%25D0%25B4%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25B9_%25D0%2598%25D0%25B2%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B8%25D1%2587_%25D0%2595%25D1%2580%25D1%2591%25D0%25BC%25D0%25B5%25D0%25BD%25D0%25BA%25D0%25BE.jpg/640px-%25D0%259C%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2588%25D0%25B0%25D0%25BB_%25D0%25A1%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2582%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B3%25D0%25BE_%25D0%25A1%25D0%25BE%25D1%258E%25D0%25B7%25D0%25B0_%25D0%2593%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25BE%25D0%25B9_%25D0%25A1%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2582%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B3%25D0%25BE_%25D0%25A1%25D0%25BE%25D1%258E%25D0%25B7%25D0%25B0_%25D0%2590%25D0%25BD%25D0%25B4%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25B9_%25D0%2598%25D0%25B2%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B8%25D1%2587_%25D0%2595%25D1%2580%25D1%2591%25D0%25BC%25D0%25B5%25D0%25BD%25D0%25BA%25D0%25BE.jpg&w=640&q=50)
Андреј Јерјоменко
From Wikipedia, the free encyclopedia
Андреј Јерјоменко (рус. ; Марковка, 14. октобар 1892. — Москва, 19. новембар 1970) био је маршал Совјетског Савеза
андреј јерјоменко | |
---|---|
![]() Андреј Јерјоменко | |
Датум рођења | (1892-10-14)14. октобар 1892. |
Место рођења | Марковка, Старобелски округ, Јекатеринославска губернија, Руска Империја |
Датум смрти | 19. новембар 1970.(1970-11-19) (78 год.) |
Место смрти | Москва, Руска СФСР, СССР |
Професија | војно лице |
Члан КПСС од | 1918. |
Учешће у ратовима | Први светски рат Руски грађански рат Велики отаџбински рат |
Служба | Совјетска армија |
Чин | Маршал Совјетског Савеза |
Одликовања | ОДЛИКОВАЊА СССР![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() МЕЂУНАРОДНА ОДЛИКОВАЊА ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Од 1913. служио у руској царској војсци. Учествовао на страни Совјетске Русије у грађанском рату 1918—1920. Члан КПСС од 1918. Од 1919. до 1939. на служби у 14. коњичкој дивизији, у којој је вршио дужности од командира извиђачког одељења, до команданта дивизије. Војну академију М. В. Фрунзе завршио 1935. Командант Козачког корпуса постао је 1939, а командант 1. самосталне армије на Далеком истоку 1940. У Другом светском рату, био је 1941. најпре заменик, а затим командант западног, па Брјанског фронта, који је затварао Московски правац. У 1942. Јерјоменко је командант 4. ударне армије, Југоисточног, па Стаљинградског фронта, чије су јединице учествовале у стаљинградској бици. У 1943. командант Јужног и Калининског фронта, који су успешно учествовали у општој совјетској офанзиви. У 1944. командовао самосталном Приморском армијом, која је ослободила Крим; затим 2. прибалтичким фронтом, који је избио на Ришки залив, и учествовао у ослобођењу Риге. Од априла 1945. Јерјоменко је командант 4. украјинског фронта, чије кроз Словачку надирале у правцу Прага. После Другог светског рата је командант Прикарпатског, Западносибирског и Севернокавкавског војног округа, а од маја 1958. Генерални инспектор Министарства одбране СССР. Написао је више дела о Другом светском рату (На западном правцу, Београд, 1961; Стаљинград, Београд, 1965. и др.).[1]