Битка за Стаљинград
битка вођена за вријеме Другог свјетског рата / From Wikipedia, the free encyclopedia
Стаљинградска битка (рус. , ) је била главна прекретница у Другом светском рату,[8] и сматра се најкрвавијом битком у људској историји. Трајала је од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године.[9]
Стаљинградска битка | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Источног фронта у Другом светском рату | |||||||
Фонтана Дечији плес на станичном тргу после завршетка Стаљинградске битке | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
СССР |
Немачка Италија Мађарска Румунија Хрватска[1] | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Јосиф Стаљин Андреј Јеременко Александар Васиљевски Василиј Чујков Георгиј Жуков Константин Рокосовски |
Адолф Хитлер Фридрих Паулус (РЗ) Ерих фон Манштајн Густав Јани Петре Думитреску Виктор Павичић | ||||||
Јачина | |||||||
у јулу 1942: 386.000 војника[2] 230 тенкова[2] 3.400 артиљ. оруђа[3] 1.200 авиона[4] у новембру 1942: 1.011.000 војника 675 тенкова 10.290 артиљ. оруђа 1.216 авиона[5] |
у јулу 1942: 430.000 војника[2] 250 тенкова[2] 5.000 артиљ. оруђа[3] 1.200 авиона[6] у новембру 1942: 1.143.000 војника[7] 1.463 тенкова 15.501 артиљ. оруђа 1.350 авиона[5] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
Војни губици: 750.000 погинулих, рањених или заробљених Цивилне жртве: више од 40.000 погинулих | 980.000 погинулих или рањених; 110.000 заробљених |
Битку су обележили бруталност и небрига за цивилне жртве са обе стране. Битка се састојала из немачке опсаде руског града Стаљинграда (данашњи Волгоград), битке унутар града, и совјетске контраофанзиве у којој су коначно биле заробљене и уништене немачке и остале снаге Сила Осовине око града. Укупни губици у људству се процењују на између 1,5 и 2 милиона.[10]
Силе Осовине су изгубиле око четвртине укупног људства на источном фронту и до краја рата нису се опоравиле. То је био њихов први велики пораз у овом рату.[11][12] За Совјете, који су изгубили преко милион војника и цивила за време битке, победа код Стаљинграда је значила почетак ослобођења Совјетског Савеза, и пут ка коначној победи над нацистичком Немачком, 1945. године.[13]
Док у односу на завршетак битке нема недоумица (Паулус 2. фебруара 1943. потписује акт о предаји преосталих снага Вермахта снагама Црвене армије), у односу на њен почетак међу историчарима владају несугласице коју операцију Вермахта треба сматрати почетком ове битке. Тако се у изворима налазе наводи о њеном почетку од јуна па све до септембра 1942. године.
Такође, несугласице постоје и у односу на број жртава те битке: процене се крећу од 700.000 па све до 2 милиона погинулих војника и цивила.[13]