![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/Taurus_constellation_map.svg/langsr-640px-Taurus_constellation_map.svg.png&w=640&q=50)
Алдебаран
From Wikipedia, the free encyclopedia
Алдебаран или алфа Бика (лат. ) је најсјајнија звезда сазвежђа Бик и четрнаеста најсјајнија звезда ноћног неба. Његово име потиче од арапског الدبران (al-dabarān) и значи „пратилац“, јер прати Плејаде.[15]
Положај на небу Епоха J2000.0 Равнодневница J2000.0 | |
---|---|
Сазвежђе | Бик |
Изговор | /ælˈdɛbərən/[1][2] |
Ректасцензија | 04h 35m 55.23907s[3] |
Деклинација | +16° 30′ 33.4885″[3] |
Привидна магнитуда (В) | 0.75–0.95[4] |
Карактеристике | |
Еволуциони ступањ | Грана црвеног дива[5] |
Спектрални тип | K5+ III[6] |
Привидна магнитуда (J) | −2.095[7] |
U−B индекс боја | +1.92[8] |
B−V индекс боја | +1.44[8] |
Варијабилни тип | LB[4] |
Астрометрија | |
Радијална брзина () | 7001542600000000000♠+54,26±0,03[9] |
Сопствено кретање (μ) | РА: 7001634500000000000♠63,45±0,84[3] мас/г Дек.: 2997811060000000000♠−188,94±0,65[3] мас/г |
Паралакса (π) | 49.97 ± 0.75[10] мас |
Растојање | 65,3 ± 1,0 ly (20,0 ± 0,3 пс) |
Апсолутна магнитуда () | 3000359000000000000♠−0,641±0,034[10] |
Детаљи | |
Маса | 7000115999999999999♠1,16±0,07[11] M☉ |
Полупречник | 7001451000000000000♠45,1±0,1[12] |
Луминозност | 7002439000000000000♠439±17[13] |
Површинска гравитација () | 7000145000000000000♠1,45±0,3[14] цгс |
Температура | 7000390000000000000♠3,900±50[14] K |
Металичност [] | 3000669999999999999♠−0,33±0,1[14] |
Ротација | 520 days[12] |
Ротациона брзина () | 7000350000000000000♠3,5±1,5[14] |
Старост | 7000640000000000000♠6,4+1,4 −1,1[11] |
Друге ознаке | |
Референтне базе података | |
data | |
data |
Алдебаран се налази у отвореном звезданом јату Хијаде, али само привидно, јер је од Сунца удаљен 67 светлосних година док се Хијаде налазе на око 150 светлосних година од Сунца.[15][16]:301
Алдебаран је црвени џин спектралне класе К5, температуре површине приближно 4010 К (наспрам Сунчевих 5780 К). Приближно је 150 пута луминознији од Сунца у визуелном делу спектра,[17] а 450 пута луминознији ако се урачуна и инфрацрвени део спектра.[15] Апсолутна магнитуда му износи -0,6.[18] На основу луминозности се може израчунати радијус Алдебарана који износи 43 радијуса Сунца, док се из окултација Месецом добија вредност од 44 Сунчевих радијуса, што указује на одлично слагање теоријских предвиђања са стварним стањем. Маса Алдебарана износи око 1,7 маса Сунца, а карактерише га и снажан соларни ветар.[15]
Алдебаран је неправилна променљива звезда, његова магнитуда износи 0,87, али осцилује између 0,78 и 0,93, највероватније услед пулсирања површине.[16]:442[17]
Фузија водоника у језгру Алдебарана је завршена, и оно се тренутно сажима док се читава звезда шири. У току наредних милион година луминозност ће му порасти на око 800 луминозности Сунца, а у језгру ће почети фузија хелијума у угљеник и кисеоник.[15]
Алдебаран има изражено сопствено кретање. Едмонд Халеј је 1718. године показао да су се Сиријус, Арктурус, Бетелгез и Алдебаран значајно помакли од времена Птолемејевог Алмагеста.[16]:257 Пре приближно 300.000 година Алдебаран је био најближи Сунцу на свом путу, на свега 21,5 светлосних година, и имао је привидну магнитуду од -1,5, тако да је био најсјајнија звезда ноћног неба.[16]:260