Харвардска спектрална класификација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Харвардска спектрална класификација представља класификацију звезди према њиховим физичким особинама, одређеним првенствено уз помоћ спектралне анализе, посебно према температури у фотосфери звезде. Разликујемо неколико различитих класа:
- класа О: плавичасто беле звезде, температуре 25.000–35.000 , у спектру имају јонизовани хелијум, азот и кисеоник, неутрални хелијум и водоник, пример је звезда Λ у Ориону.
- класа : плаве, 15.000–25.000 , хелијум, водоник, калцијум; Ригел, Спика, Регулус.
- класа : беле, 9.000 , водоник, калцијум; Сиријус и Вега.
- класа : жутобеле, 7.000 , водоник, калцијум, неки метали; Прокион и Кастор.
- класа : жуте, 6.000 , водоник, кaлцијум, метали; Сунце и Капела.
- класа : наранџастожуте, 4.500 , калцијум, метали, молекули водоника; Полукс, Арктур, Алдебаран.
- класа M: црвене, 2.500-3.500 , метали, титан-оксид; у овој класи се појављују и променљиве звезде; Антарес, Бетелгез, Мира.
Као и (екстремно топле, и до 100.000, тзв. Волф-Раје), (нове), (супернове). Издвајају се и поткласе (3.500 , угљен-диоксид и угљен-моноксид, цијан), (црвене, 2.500 ), (слична класи М).
У оквиру сваке класе постоји подела са ознакама 0–9, па је тако Сунце спектралне класе 2. Уколико из фотосфере звезде уместо уобичајених апсорпционих линија и трака примамо емисионе линије, као суфикс на име класе са бројем се додаје „е“.