Јудаизам
једнобожачка религија / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јудаизам (од латинског , изведено из грчког , оригинално од хебрејског — „Јудеја”;[1][2] у хебрејском , препознатљиве карактеристике јудејског народа)[3] је античка монотеистичка аврамска религија, са Тором као својим фундаменталним текстом (која је део већег текста познатог као Танах), и суплементарном оралном традицијом представљеном у виду каснијих текстова, као што су Мидраш и Талмуд. Јудаизам обухвата религију, филозофију, културу и начин живота јеврејског народа.[4] Религиозни Јевреји сматрају да је јудаизам израз заветног односа који је Бог успоставио са децом Израела.[5] Са од 14,5 до 17,4 милиона припадника широм света,[6] Јудаизам је десета по величини религија у свету. Јудаизам је настао од паганизма, једна је од првих монотеистичких вера. Први Јевреји су веровали у више Богова попут Ваала, Јехове, Ашере Јеховине жене и мноштво других Божанства. Кроз историју се тежило монотеизму па се међу људима јавила идеја о једном врховном Богу, за врховног Бога је прихваћен Јехова. Јеврејска и хришћанска вера имају заједничко учење о понизности везано за Стари завет. У личности Мојсија, који је водио израелски народ из ропства у Египту у Обећану земљу, понизност је знак Божје снаге и намене, а не слабости. Библија каже: „Мојсије је био врло скроман човек, најскромнији човек на земљи.”[7] Мојсије је подједнако слављен од стране јеврејских, хришћанских и исламских верника.
Јудаизам обухвата широку колекцију текстова, пракси, теолошких позиција, и облика организације. У оквиру Јудаизма постоји мноштво праваца, већина којих је проистекла из Талмудског јудаизма, који сматра да је Бог открио своје законе и заповести Мојсију на планини Синају у облику писане и оралне Торе.[8] Историјски, ову тврдњу су оспоравале разне групе као што су Садукеји и представници хеленистичког јудаизма током периода другог храма; Караити и Шабети током раног и касног средњовековног периода;[9] као и сегменти модерних неортодоксних деноминација. Модерне гране јудаизма, као што је хуманистички јудаизам могу да буду нетеистичке.[10] У данашње време су највећи јеврејски религиозни покрети: ортодоксни јудаизам (харедни јудаизам и савремени ортодоксни јудаизам), конзервативни јудаизам и реформистички јудаизам. Главни извори разлика између ових група су њихови приступи јеврејском закону, ауторитету рабинске традиције, и значају државе Израела.[11] Ортодоксни јудаизам тврди да су Тора и јеврејски закон божанског порекла, вечни и непроменљиви, и да их треба строго следити. Конзервативни и реформистички јудаизам су либералнији. Позиција конзервативног јудаизма је да генерално промовише „традиционалније“ интерпретације захтева јудаизма него реформистички јудаизам. Типична реформистичка позиција је да се јеврејски закон треба сматрати општим сетом смерница, пре него сетом ограничења и обавезе чије поштовање је обавезно за све Јевреје.[12][13] Историјски, специјални судови су спроводили јеврејски закон. У данашње време, ти судови још увек постоје, мада је практиковање јудаизма углавном добровољно.[14] Ауторитет у погледу теолошких и правних питања не припада једној особи или организацији, него су то свети текстови и рабини и учењаци који их интерпретирају.[15]
Историја јудаизма обухвата више од 3.000 година.[16] Јудаизам вуче своје корене као структурирана религија са Средњег истока из бронзаног доба.[17] Јудаизам се сматра једном од најстаријих монотеистичких религија.[18][19] Хебреји и Израелити су називани „Јеврејима“ већ у каснијим књигама Танаха, као што је књига о Јестири, при чему је термин Јевреји заменио назив „деца Израела“.[20] Јудаистички текстови, традиције и вредности су снажно утицали на касније аврамске религије, укључујући хришћанство, ислам и бахаи веру.[21][22] Многи аспекти јудаизма су исто тако директно или индиректно утицали на световну западну етику и грађанско право.[23]
Јевреји су етнорелигиозна група[24] која обухвата оне који су рођени као Јевреји и оне који су преобраћени у јеврејску веру. Године 2015, јеврејска популација у свету је процењена на око 14,3 милиона, или око 0,2% укупне светске популације.[25] Око 43% свих Јевреја борави у Израелу и око 43% живи у Сједињеним Државама и Канади, док највећи део остатка популације живи у Европи. Остале мањинске групе су расуте широм Јужне Америке, Азије, Африке, и Аустралије.[25]