Јод
хемијски елемент са симболом I и атомским бројем 53 / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јод (, лат. ) диатомски је неметал. Пре увођења међународних симбола елемената био је J. Атомски број овог елемента је 53. Он се у периодном систему налази се у 7. главној групи (17. група) те стога спада у халогене елементе. Име је добио по грчкој речи — љубичасти,[4] јер при његовом загрејавању ослобађају се паре карактеристичне љубичасте боје.
На собној температури, јод је у чврстом стању, врло слабо се раствара у води, али се добро раствара у воденом раствору калијум јодида, те још боље у етанолу и другим органским растварачима. У многим приликама, често се ствара забуна код симбола овог хемијског елемента. Тако неке енциклопедије, бројни школски уџбеници,[5] многи медији и часописи погрешно наводе симбол за јод,[6][7] што је заправо ознака за међународну мерну јединицу за енергију - џул.
Јод се јавља у многим оксидационим стањима, укључујући јодид (−), јодат (IO−
3), и разне перјодатне анјоне. Он је најмање изобилан од стабилних халогена, као је шездесет први елемент по заступљености. Јод је најтежи есенцијални минерални нутријент. Он је неопходан у синтези тироидних хормона.[8] Недостатак јода погађа око две милијарде људи и водећи је спречиви узрок интелектуалних потешкоћа.
Јод је незамењиви и саставни део животињских и људских организама, а у тело се уноси храном. Највећа концентрација јода код човека присутна је у штитној жлезди, и тамо се користи у хормонима тироксину и тријодтиронину као дијодотирозину. Недостатак јода у води за пиће и храни по правилу је одговорно за настанак струме (гушавости). Зате је, као спречавање настанка струме, препоручено најмање једном седмично укључивање морских риба и плодова у исхрану, као и употреба такозване јодиране кухињске соли (со са натријум- или калијум јодатом). Помоћу овакве индивидуалне профилаксе и јодирањем хране за стоку, у многим земљама света недостатак јода у тлу је делимично ублажен.