T pomoćne 17 ćelije

T pomoćne 17 ćelije (T_h17) su nedavno otkrivena podgrupa T pomoćnih ćelija koje proizvode interleukin 17 (IL-17). One se smatraju razvojno različitim od T_h1 i T_h2 ćelija. Za prekomerne količine ovih ćelija se misli da imaju presudnu ulogu u autoimunskim oboljenjima^[1][2] kao što je multipla skleroza (za koja se ranije mislilo da su izazvana T_h1 ćelijama), a takođe i psorijaza, autoimunski uveitis, juvenilni dijabetes, reumatoidni artritis.

Za ove ćelije se misli da učestvuju u inflamaciji i oštećenju tkiva u tim oboljenjima.^[3] T_h17 ćelije mogu da prouzrokuju ozbiljna autoimunska oboljenja, međutim one isto tako imaju veoma važnu funkciju u antimikrobnoj imunosti na epitelnim / mukoznim barijerama. One proizvode citokine (kao što je interleukin 22) koji stimulišu epitelne ćelije da proizvode antimikrobne proteine da be se odstranile određene vrste mikroba (kao što je kandida i stafilokoke). Iz tog razloga, ozbiljan nedostatak T_h17 ćelija može da dovesti do podložnosti na oportunističke infekcije.

Diferencijacija

Ostaje nejasno koja kombinacija citokina doprinosi T_h17 formaciji. Transformišući faktor rasta beta (TGF-β), interleukin 6 (IL-6), interleukin 21 (IL-21) i interleukin 23 (IL-23) su bili implicirani kod miševa i ljudi.^[4][5] Postoje nesuglasice po pitanju uloge TGF-β kod ljudi, i smatra se da interleukin 1β možda takođe učestvuje u procesu. Drugi proteini sa ulogom u njihovoj diferencijaciji su signal transducer i aktivator transkripcije 3 (STAT3) i RAR-srodni orfan receptori alfa (RORα) i gama (RORγ).^[4] Efektor citokini asocirani sa ovim ćelijskim tipom su IL-17, IL-21 i IL-22.^[6]

Aktivacija prekurzor T pomoćnih ćelija u prisustvu TGF-β i IL-6 se misli da dovodi do diferencijacije T_h17 ćelija kod miševa. Izuzev citokinskog okruženja, nije dovoljno jasno da li se neki drugi elementi inicijalne aktivacije T_h17 ćelija razlikuju od drugih T pomoćnih ćelija. Bilo je predloženo da IL-23 učestvuje u ekspanziji uspostavljenih T_h17 populacija, mada ovaj citokin pojedinačno ne indukuje diferencijaciju naivnih T-ćelijskih prekurzora u ovaj ćelijski tip.^[7] Za IL-21 citokin koji je proizveden od stane T_h17 ćelija, je bilo pokazano da inicira alternativni put aktivacije T_h17 populacija.^[8] Kod ljudi, kombinacija TGF-β, IL-1β i IL-23 indukuje T_h17 diferencijaciju iz naivnih T ćelija.^[5] Interferon-gama (IFNγ) i IL-4 su glavni stimulatori T_h1 i T_h2 diferencijacije. Za njih je bilo pokazano da negativno regulišu T_h17 diferencijaciju.

Funkcije

Tokom inicijalne karakterizacije, T_h17 ćelije su bile implicirane u autoimuna oboljenja. Prirodnija uloga T_h17 ćelija je bila predložena u studijama koje su demonstrirale preferencijalnu indukciju IL-17 u slučajevima infekcija sa različitim bakterijskim i gljivičnim vrstama. T_h17 ćelija primarno proizvode dva glavna člana IL-17 familije, IL-17A i IL-17F, koji učestvuju u regrutovanju, aktivaciji i migracije neutrofila. Te ćelije takođe izlučuju IL-21 i IL-22. Nedavno je za polarizovane T_h17 ćelije bilo pokazano da posreduju regresiju tumora kod miševa.^[9][10] Da li je visoko inflamatorna priroda Th17 ćelija dovoljna da izazove ili doprinese karcinogenezi, je otvoreno pitanje.^[11]

Reference

1. Harrington LE, Hatton RD, Mangan PR, et al. (November 2005). „Interleukin 17-producing CD4+ effector T cells develop via a lineage distinct from the T helper type 1 and 2 lineages”. Nature Immunology 6 (11): 1123–32. DOI:10.1038/ni1254. PMID 16200070.
2. Stockinger B, Veldhoen M (June 2007). „Differentiation and function of Th17 T cells”. Current Opinion in Immunology 19 (3): 281–6. DOI:10.1016/j.coi.2007.04.005. PMID 17433650.
3. Steinman L (February 2007). „A brief history of T(H)17, the first major revision in the T(H)1/T(H)2 hypothesis of T cell-mediated tissue damage”. Nat. Med. 13 (2): 139–45. DOI:10.1038/nm1551. PMID 17290272.
4. Dong C (May 2008). „TH17 cells in development: an updated view of their molecular identity and genetic programming”. Nature Reviews Immunology 8 (5): 337–48. DOI:10.1038/nri2295. PMID 18408735.
5. Manel N, Unutmaz D, Littman DR (June 2008). „The differentiation of human T(H)-17 cells requires transforming growth factor-beta and induction of the nuclear receptor RORgammat”. Nature Immunology 9 (6): 641–9. DOI:10.1038/ni.1610. PMC 2597394. PMID 18454151.
6. Ouyang W, Kolls JK, Zheng Y (April 2008). „The biological functions of T helper 17 cell effector cytokines in inflammation”. Immunity 28 (4): 454–67. DOI:10.1016/j.immuni.2008.03.004. PMID 18400188.
7. Bettelli E, Carrier Y, Gao W, et al. (May 2006). „Reciprocal developmental pathways for the generation of pathogenic effector TH17 and regulatory T cells”. Nature 441 (7090): 235–8. DOI:10.1038/nature04753. PMID 16648838.
8. Korn T, Bettelli E, Gao W, et al. (July 2007). „IL-21 initiates an alternative pathway to induce proinflammatory T(H)17 cells”. Nature 448 (7152): 484–7. DOI:10.1038/nature05970. PMID 17581588.
9. Muranski P, Boni A, Antony PA, et al. (July 2008). „Tumor-specific Th17-polarized cells eradicate large established melanoma”. Blood 112 (2): 362–73. DOI:10.1182/blood-2007-11-120998. PMC 2442746. PMID 18354038.
10. Martin-Orozco N, Muranski P, Chung Y, et al. (November 2009). „T helper 17 cells promote cytotoxic T cell activation in tumor immunity”. Immunity 31 (5): 787–98. DOI:10.1016/j.immuni.2009.09.014. PMC 2787786. PMID 19879162.
11. Wu S, Rhee KJ, Albesiano E, et al. (September 2009). „A human colonic commensal promotes colon tumorigenesis via activation of T helper type 17 T cell responses”. Nature Medicine 15 (9): 1016–22. DOI:10.1038/nm.2015. PMID 19701202.

Literatura

• Egwuagu (2007). „TH17 cells contribute to uveitis and scleritis and are inhibited by IL-27/STAT1 in the retina (3) Western Blot Analysis”. Nature Protocols. DOI:10.1038/nprot.2007.382.
• Egwuagu (2007). „TH17 cells contribute to uveitis and scleritis and are inhibited by IL-27/STAT1 in the retina (4) Confocal microscopy”. Nature Protocols. DOI:10.1038/nprot.2007.383.
• Egwuagu (2007). „TH17 cells contribute to uveitis and scleritis and are inhibited by IL-27/STAT1 in the retina (5) Chromatin immunoprecipitation”. Nature Protocols. DOI:10.1038/nprot.2007.384.