From Wikipedia, the free encyclopedia
Stiv Džobs, puno ime Stiven Pol Džobs (engl. , puno ime engl. , 24. 2. 1955. — 5. 10. 2011) bio je jedan od osnivača i bivši glavni rukovodilac Epla (engl. ). Takođe je bio jedno vreme rukovodilac Piksara (engl. ) sve dok nije bio prodat Dizniju.[1] Takođe je bio jedan od najvećih deoničara Diznija i član Diznijeve uprave. Smatran je jednom od vodećih ličnosti u industriji računara i zabave.
| Steve Jobs | |
|---|---|
 Steve Jobs na MacWorldu 2005. | |
| Rođenje | 24. februar 1955 San Francisko, Kalifornija, SAD |
| Smrt | 5. 10. 2011. (dob: 56) |
| Zanimanje | poduzetnik, pronalazač |
| Poznat/a po | osnivanju firme Apple |
Džobsova poslovna biografija je dosta doprinela mitu o usamljenim, preduzetničkim osobenjacima Silicijumske doline, naglašavajući njegovo shvatanje značaja estetike i dizajna u javnosti. Njegov rad na proizvodima koji su bili funcionalni i privlačni stvorio mu je kultni status.
Zajedno sa suosnivačem Epla Stivenom Voznijakom doprineo je širenju popularnosti personalnih računara u kasnim 1970im godinama. U ranim osamdesetim godinama prošlog veka Džobs je prvi uočio komercijalni potencijal grafičkog korisničkog interfejsa i miša.[2] Nakon što je izgubio kontrolu u upravi Epla 1985, Džobs je osnovao firmu Nekst (engl. ), koja se bavila računarskim platformama specijalizovanim za visoko obrazovanje i poslovnu primenu. Kada je 1997 Epl kupio Nekst, Džobs se vratio u preduzeće koje je suosnovao i od tada je na položaju glavnog izvršnog rukovodioca.
24. avgusta 2011. Stiv Džobs je objavio kako podnosi ostavku na mesto generalnog direktora Epla. Objavljeno je kako je umro 5. oktobra.
Stiv Džobs je rođen u San Francisku od majke Amerikanke i oca Sirijca, tada studenata. Nedelju dana po rođenju bio je dat na usvajanje. Bio je usvojen od strane bračnog para Džobs, koji su mu dali ime Stiv Pol Džobs. Njegovi biološki roditelji su se kasnije venčali i dobili kćerku Monu Simpson, spisateljicu, koju je Džobs upoznao tek kad je odrastao. Brak njegovih bioloških roditelja se kasnije raspao. Džobs ne prihvata naziv „usvojitelji“ za bračni par Džobs i smatra ih svojim jedinim roditeljima. Pohađao je osnovnu školu u Kuperitinu i srednju školu Homsted i pohađao časove u kompaniji Hjulit Pakard u Palo Altu.
Nedugo zatim tu se i zaposlio i radio je zajedno sa Stivenom Voznijakom kao sezonski radnik tokom leta. Godine 1972, Džobs je maturirao u srednjoj školi i prijavio se na Rid Koledž u Portlandu. Iako je napustio redovno školovanje nakon prvog semestra nastavio je da sluša pojedina predavnja kao što je, između ostalog, kaligrafija. „Da nisam bio prisutan na upravo tom predavanju, Mek nikad ne bi imao višestruke slovne tipove i proporcionalno postavljene fontove“, izjavio je Džobs.[3]
U jesen 1974, Džobs se vratio u Kaliforniju i počeo da prisustvuje sastancima računarskog kluba Hombru, zajedno sa Stivenom Voznijakom. Zaposlio se kao tehničar u Atariju, proizvođača poznatih video-igara, sa namerom da skupi novac za put u Indiju radi duhovnog uzdizanja. Tokom šezdesetih godina prošlog veka otkriveno je od strane telefonskih „hakera“ da dečija pištaljka delimično prekrivena lepljivom trakom, koja se dobijala besplatno uz svaku kutiju ovsenih pahuljica, može da reprodukuje kontrolni signal od 2600 Hz kojeg je AT&T koristio za međugradske telefonske pozive. Nakon što je pročitao o ovom otkriću, zajedno sa Voznijakom je, na kratko, krenuo u posao sa „plavim kutijama“ koja je omogućavala protivzakonite besplatne međugradske razgovore.
Jedno vreme, Džobs je putovao po Indiji zajedno sa svojim kolegom sa fakulteta Danijelom Kotkeom, (koji će kasnije biti prvi zaposlenik u Eplu) u potrazi za duhovnim prosvetljenjem. U Ameriku se vratio, sa obrijanom glavom i tradicionalnom indijskom odeždom. Vratio se na svoj stari posao u Atariju gde mu je poveren zadatak da napravi štampanu ploču za igricu Breakout. Prema Nolanu Bušelu, osnivaču Atarija, Atari je nudio 100 dolara po čipu manje. Džobs je pokazivao malo interesovanje i znanje o štampanoj ploči i dogovorio se sa Voznijakom da podele zaradu ukoliko Voznijak uspe da smanji broj čipova na ploči. Na iznenađenje Atarija, Voznijak je uspeo da smanji broj čipova za 50, nacrt je bio tako uzan da se nije mogao umnožiti na na proizvodnoj traci. Tada je Džobs rekao Voznijaku da mu je Atari dao svega 700 dolara (umesto 5000 dolara koliko je stvarno dobio) i da je Voznijakov deo svega 350 dolara.[4][5][6][7][8][9]
Kada je 21-godišnji Džobs video računar koji je Voznijak napravio za sebe, ubedio ga je da mu pomaže kad je osnovao preduzeće koje je prodavalo taj računar. Epl (engl. ) je osnovan je ortačka firma 1. 4. 1976 godine. Iako je prvobitni plan bio da prodaju štampana kola, Džobs i Voznijak su napravili jednu količinu već sklopljenih računara i time ušli u posao sa personalnim računarima.
Prvi personalni računar kojeg su njih dvojica prodavali bio je Apple I, po ceni od 666,66 dolara, broj koji se Voznijak smislio jer je voleo ponavljanje cifara. Njegov naslednik, Apple II, bio je predstavljen naredne godine i postigao je ogroman uspeh, pretvarajući Epl u bitnog igrača na novorođenom tržištu personalnih računara. U decembru 1980, sa uspešnim finasijskim rezultatima, kompanija „Epl“ je počela da se kotira na berzi čime je Džobs postao multimilioner.
Kako je Epl rasto, rasla je i potreba za iskusnim rukovodiocem koji bi upravljao rastom preduzeća. Godine 1983, Džobs je pozvao Džona Skalija iz Pepsi Kole da bude glavni izvršni rukovodilac, rekavši mu: „Da li želiš da ostatak tvog života provedeš prodajući zašećerenu vodicu ili želiš da promeniš svet?“[10][11]. Naredne godine Epl je krenuo da menja svet, sa reklamom nazvanom „1984“ na Superboulu, finalu američke lige u američkom fudbalu. Dva dana kasnije, na godišnjem sastanku deoničara 24. 1. 1984. Džobs je predstavio Apple Macintosh. Macintosh je bio prvi komercijalni uspešan računar sa grafičkim korisničkim interfejsom, koji je nastao pod uticajem XEROX PARC-a. Razvoj računara Macintosh je započeo Džef Raskin, a kasnije je od njega to preuzeo Džobs.
Mada je Džobs bio ubedljiv i harizmatični propovednik za Epl, neki od njegovih službenika su ga često opisivali kao sklonog greškama remetioca. Opšti pad prodaje koji se desio krajem 1984. godine doveo je do pogoršanja odnosa sa Skalijem. Krajem maja 1985, nakon najave velikog broja otkaza u Eplu i borbe za prevlast u preduzeću, Skali razrešio Džobsa položaja rukovodioca Macintosh-ovog odeljenja.
.jpg)
Osetivši se izolovanim od sopstvene kompanije, Džobs je prodao sve osim deonica u Eplu i osnovao je drugu kompaniju Nekst Kompjuters (engl. ). Poput računara Apple Lisa, Nekstova radna stanica je bila tehnoloski napredna, ali je bila jako skupa pa nije uspela da se probije iz tog razloga. Ali oni koji su mogli daje priuste sebi imali su mnoge tehnološke inovacije kao što je softver napredne generacije i mnoge druge nove eksperimentalne tehnologije (Mach kernel, digitalni signal processor i ugrađeni eternet port).
Džobs je NeXt Cube opisao kao interpersonalni računar, za razliku od ostalih, personalnih računara. To jest, ako bi računar ljudima dozvoljavao da komuniciraju i sarađuju međusobno na veoma jednostavan način, to bi rešilo mnoge probleme koje personalni računari nisu bili u stanju da reše. Pošto su mu zamerali da na originalnom mekintošu nije uključio neke mrežne karakteristike, odlučio je da ne ponovi grešku, tako da je izradio savremeni sistem za elektronsku poštu, NeXTMail, koji je bio primer njegove interpersonalne filozofije. Između ostalog, podržavao je ugrađenu grafiku i zvuk u elektronskoj pošti.
NeXT-ova tehnologija je igrala važnu ulogu u katalizaciji tri nepovezan događaja:
Epl je 1996. kupio Nekst za 429 miliona dolara dovodeći Džobsa nazad u kompaniju koju je i osnovao.[12] U martu 1998. Uskoro je postao i privremeni glavni izvršni rukovodilac, pošto su direktori izgubili poverenje u i smenili tadašnjeg rukovodioca Džilberta Ameliju. Džobs je pokrenuo niz projekata kao što su Apple Newton, Cyberdog i Opendoc, u cilju povratka profitabilnosti Epla. U narednim mesecima mnogi zaposleni su bili pod pritiskom zbog Džobsovog poleta i entuzijazma, pa nikad nisu znali da li će ostati u jednom trenutku bez posla ukoliko Džobs dobije neku nepredvidivu ideju.
S kupovinom Neksta mnoge komponente iz njegove tehnologije našle su svoj put do Eplovih proizvoda, od koji je najznačajniji NeXTSTEP, koji je evoluirao u Mac OS X. Pod Džobsovim vođstvom kompanija je znatno napredovala i povećala zaradu izbacivanjem iMac-a na tržište, kao i drugih novih proizvoda. Od tada su inovativni dizajn i moćan brend radili za Epl. Na sajmu Mekvorld Ekspo 2000. Džobs je postao stalni glavni izvršni rukovodilac.
Poslednjih godina kompanija se razgranala. Ppredstavljanjem muzičkog plejera ajpod, digitalnog softvera iTunes, kao i internetprodavnice za preuzimanje muzike iTunes Store, kompanija je napravila prodor među uređaje potrošačke elektronike i digitalne muzike. Nedavno su proširili posao predstavljanjem i iPhone, uređaja koji kombinuje mobilni telefon, ajpod i uređaj za krstarenje Internetom.
Džobs radi u Eplu za godišnju zaradu od jednog dolara[13], što ga je svrstalo u Ginisovu knjigu rekorda kao „najslabije plaćenog rukovodioca“. Njegova zarada je ostala jedan dolar, ali on tradicionalno prima veliki broj laskavih poklona od strane upravnog odbora, uključujući četrdeset miliona dolara vredan avion koj je dobio 1999. i deonice vredne trideset miliona dolara koje je dobio u periodu od 2000-2002[14], tako da je Džobs uprkos svojoj plati od jednog dolara i te kako dovoljno nagrađen za svoje napore. Na ovaj način Džobs umanjuje porez na dobit, jer se po američkom poreskom zakonu plata oporezuje sa 35%, a neke druge dobiti, kao akcije na primer, sa 15% poreza.
Stiv Džobs je 2001. dobio akcije Epla u vrednosti od 7.500.000 dolara za cenu od 18,30 dolara po akciji. Stvarna cena je trebalo da bude 21,21 dolar, što je povlačilo poreski prihod od 20.000.000 dolara koje on nije prijavio kao prihod. Da je pokrenuta pravna porcedura, Džobs je mogao da se suoči sa brojnim kriminalnim optužbama i kaznama. Epl je tvrdio da su mu akcije odobrene na specijalnom sastanku upravnog odbora. Pored toga, istraga se fokusirala na lažne datume opcija koje su rezultirale retroaktivnim povećanjem od 20 miliona dolara. Ovaj slučaj predstavlja kriminalni akt i vlada SAD je sprovela brojne istrage, ali je i Epl sproveo internu istragu koja je završena 29. 12. 2006, a Džobs je po njoj bio nesvestan pravnog značenja ovog čina, a dodeljene akcije su navodno vraćene.[15][16]
Džobs je 1986. kupio Grafiks Grup (kasnije preimenovanu u Piksar) od grafičkog ogranka Lukasfilma za 10 miliona dolara kojih je 5 miliona pridodato kao kapital kompaniji.[17] Glavni razlog za ovako nisku cenu je bila potreba Džordža Lukasa da finansira svoj razvod 1983, bez smanjivanja udela i kontrole nad franšizom Zvezdanih ratova.
Nova kompanija, koja se prvobitno nalazila u Point Ričomondu, Kalifornija, a uskoro je bila preneta u Emerivil, Kalifornija, je sklopila ugovor sa kompanijom Dizni o produkciji velikog broja kompjuterski animiranih dugometražnih filmova koje bi Dizni kofinansirao i distribuirao. Prvi film koji se izrodio iz ovog partnerstva bio je Priča o igračkama, doneo je slavu i dobre kritike studiju, kada se pojavio 1995. Narednih 10 godina, pod vođstvom Piksarovog direktora Džona Lasetera, kompanija je proizvela visokobudžetne hitove kao što su: „Život jedne bube“ (1998), „Priča o igračkama 2“ (1999), „Udruženje monstruma“ (2001), „Potraga za Nemom“ (2003), „Neverovatni“ (2004), „Automobili“ (2006) i „Mućkalica“ (2007). „Potraga za Nemom“ i „Neverovatni“ su dobitnici Oskara za najbolji dugometražni animirani film, uspostavljenu 2001.
Tokom 2003. i 2004, pošto je Piksarov ugovor sa Diznijem polako isticao, Džobs je pokušao da pregovara sa izvršnim direktorom Diznija Majklom Ajznerom, ali su pregovori propali, pa je početkom 2004. Džobs objavio da će Piksar morati da traži novog partnera za distribuciju svojih filmova kada im ugovor istekne. Lična netrpeljivost dvojice izvršnih direktora je bila navođena za glavni razlog neuspeha kompanija da produže saradnju.
Oktobra 2005. Bob Ajger je zamenio Ajznera na čelu Diznija i Ajger je brzo uspeo da obnovi saradnju sa Džobsom i Piksarom. 24. januara 2006, Džobs i Ajger su objavili da se Dizni složio da otkupi Piksar u transakciji vrednoj 7,4 milijardi dolara. Kada je posao zaključen, Džobs je postao najveći samostalni deoničar Diznija sa vlasništvom nad oko 7% deonica. Džobsove deonice u Dizniju su uveliko premašile Ajznerove koji poseduje 1.7%, a član porodice Dizni – Roj E. Dizni poseduje 1% deonica. Tako se Džobs pridružio upravnom odboru direktora kompanije.
Džobs se oženio sa Loren Pauel 18. marta 1991. i ima troje dece sa njom. Takođe ima ćerku Lisu Brenon–Džobs sa Kris–En Brenon, kojom se nije oženio. Lisa je novinar koji piše za „Harvard Krimzon“. U nezvaničnoj biografiji „Drugi dolazak Stiva Džobsa˝ autor Alan Dojčman navodi da se Džobs zabavljao sa Džoan Baez. Dojčman citira Elizabet Holms, Džobsovu drugaricu sa Rid koledža, koja tvrdi da je „verovala da je Stiv postao ljubavnik Džoan Baez u velikoj meri zbog toga što je Baezova bila ljubavnica Boba Dilana“. U još jednoj neautorizovanoj biografiji „Ikona: Stiv Džobs“ Džefrija Janga i Vilijama Simona se tvrdi da se Džobs čak i oženio Džoanom Baez, ali su pošto je ona tada imala 41 godinu, malo je verovatno da je par mogao da ima decu. Baezova je pomenula Džobsa u svojim memoarima And a voice to sing with iz 1987.
Stiv Džobs je takođe bio veliki obožavalc Bitlsa i uživao u Bahu oi ostaloj klasičnoj muzici. Džobs je bio vegeterijanac.
31. jula 2004. Džobs je operisan od retke vrste tumora pankreasa. Umro je 5. 11. 2011. u 56. godini.[18]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
