From Wikipedia, the free encyclopedia
Republika Austrija spada u zemlje koje se pružaju kroz više važnih evropskih geografskih oblasti (Alpi, Podunavlje, Panonska nizija), a prirodno suženje, tzv. "Bečka vrata", jeste prirodni prolaz u središnji deo Evrope sa njenog Istoka. Saobraćaj u Austriji je veoma razvijen pa su mnoge prirodne prepreke, poput Alpa, već odavno savladane.
Austrija ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodeni saobraćaj. Beč, kao prestonica države, predstavlja ne samo glavni saobraćajni čvor u državi, već i u ovom delu Evrope.
Pogledati: Austrijske federalne železnice
Ukupna dužina železničke mreže standardnog koloseka u Austriji je 5.639 km (1998. godine), od čega je elektrifikovano 3.523 km železnice. Postoje i pruge uskog koloseka sa ukupnom dužinom od 484 km. To govori o razvijenosti železničke mreže i može se reći da svako značajnije mesto u zemlji ima železničku stanicu i vezu železnicom.
Glavni saobraćajni čvor je Beč sa tri velike železničke stanice: južnom, zapadnom i stanicom "Franja Josif". Drugi važni železnički čvorovi su pokrajinska središta (Graz, Linz, Salzburg, Klagenfurt, Innsbruck). Najvažnije železničke pruge kreću od Beča u sledećim pravcima:
Beč je takođe jedini grad u Austriji sa gradskom železnicom i sa metro-sistemom (tzv. "U-Bahn"), jednim od najstarijih u svetu (pogledati: Bečki metro). Beč ima i razvijenu tramvajsku mrežu (tzv. "S-Bahn"), a pored prestonice tramvajsku mrežu imaju i gradovi Graz, Salzburg i Innsbruck. Sa druge strane, postoje i mnoge male železničke linije, naročito na Alpima, koje su zbog nedovoljne prometnosti pretvorene u turističke linije i pomažu razvoj mesnog turizma.
Nemačka - da
Češka - da
Slovačka - da
Mađarska - da
Slovenija - da
Italija - da
Lihtenštajn - da
Švajcarska - da
Ukupna dužina drumskih puteva u Republici Austriji je oko 200 hiljada km, svi sa čvrstom podlogom. Dužina autoputeva trenutno iznosi preko 2000 km, a očekuje se i izgradnja novih deonica. Treba naglasiti da Austrija, uprkos vrlo izraženom alpskom krajoliku, poseduje veoma savremenu putnu mrežu na svim nivoima, od državnih autoputeva do seoskih puteva.
Današnji državni autoputevi povezuju sve važnije gradove u državi, posebno Beč, sa obodom zemlje i prestonicama susednih zemalja. Mnogi autoputevi prate linije glavnih železnica. Oni se uglavnom pružaju trasama Evropskih koridora, a nose dvoznačne nazive "A+broj". Pored klasičnih autoputeva postoji i kružni autoput ("prsten") oko Beča.
Austrija je kontinentna zemlja i stoga nema pomorskih luka. Od luka u okolnim zemljama najveći značaj za njenu privredu ima luka Trst u Italiji. Sa druge strane, rečni saobraćaj je razvijen i međunarodnog je značaja, iako je ograničen na jednu reku, Dunav. Dužina rečnih vodenih puteva u Austriji je 358 km. Pored Dunava plovna su i mnogobrojna mala jezera na Alpima i to najviše u turističke svrhe.
Reka Dunav, kao važan panevropski plovni put (Koridor 7), povezuje srednju Evropu sa oblašću Crnog mora i Balkana. Važne austrijske luke na Dunavu su: Beč, Enns, Linz i Krems. Dunav je takođe važna turistička maršruta u Austriji i danas je sve više marina i drugih turističkih sadržaja duž njegovih obala.
.jpg)
Naftovod: Dužina tokova je 777 km.
Gasovod: Dužina tokova je 840 km.
U Austriji postoji nekoliko aviokompanija, od kojih je najpoznatija Ostrijan Erlajns, jedna od najvažnijih u celoj Evropi.
U državi postoji 55 zvanično upisanih aerodroma, ali je većina bez tvrde podloge i sa kratkom pistom. 22 aerodroma su sa čvrstom podlogom, od njih 6 ima IATA kod (IATA Airport Code) i, samim tim, međunarodni značaj. To su:
Najveći i najvažniji aerodrom u zemlji je Bečki Međunarodni aerodrom "Švehat", udaljen 18 km jugoistočno od grada. Zbog svog izvanrednog položaja taj aerodrom je jedan od najprometnijih u Evropi i ima znatno veći značaj od državnog. Aerodrom ima tri terminala.
Treba spomenuti i Aerodrom Innsbruck, koji spada u najprometnije aerodrome u toku zimske turističke sezone na Alpima.
U Austriji je zvanično upisan i jedan helidrom.
Saobraćaj: Azerbejdžan • Albanija • Andora • Austrija • Belgija • Belorusija • Bosna i Hercegovina • Bugarska • Vatikan • Gruzija • Grčka • Danska • Estonija • Irska • Island • Italija • Jermenija • Kazahstan • Kipar • Letonija • Litvanija • Lihtenštajn • Luksemburg • Mađarska • Malta • Moldavija • Monako • Nemačka • Norveška • Poljska • Portugalija • Makedonija • Rumunija • Rusija • San Marino • Slovačka • Slovenija • Srbija • Turska • Ujedinjeno Kraljevstvo • Ukrajina • Finska • Francuska • Holandija • Hrvatska • Crna Gora • Češka • Švajcarska • Švedska • Španija - Evropska unija
Teritorije: Akrotiri i Dekelija • Grenland • Gernzi • Gibraltar • Jan Majen • Džersi • Olandska Ostrva • Ostrvo Man • Svalbard • Farska Ostrva
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
