Komunistička partija Sovjetskog Saveza

Komunistička partija Sovjetskog Saveza (KPSS; rus. Коммунисти́ческая па́ртия Сове́тского Сою́за) - vladajuća partija u Sovjetskom Savezu.

Komunistička partija Sovjetskog Saveza Коммунисти́ческая па́ртия Сове́тского Сою́за
Sekretar CK KPSS	Mihail Gorbačov 1
Osnovana	14. marta 1898.
Prethodne stranke	RSDRP(b)
Država	Sovjetski Savez
Ideologija	Komunizam, Revolucionarni socijalizam.
Politička pozicija	Krajnja levica
1. Poslednji lider KPSS-a.

Партијска картица, (1989)

Osnovana je 14. marta 1898. godine u Minsku, pod nazivom Ruska socijal-demokratska radnička partija (RSDRP).^[1]

Njena boljševička frakcija (RSDRP(b)) odigrala je ključnu ulogu u Oktobarskoj revoluciji 1917., koja je dovela do uvođenja socijalističkog poretka u Rusiji.

Od sredine 1920-ih, komunistička partija je bila jedina partija u zemlji. Bez obzira na to što nije formalno obrazovala partijske organe uprave, njen faktički pravni status kao rukovodeće sile sovjetskog društva i jednopartijskog sistema SSSR-a bio je zakonski ozvaničen u Ustavu SSSR iz 1977. godine.

Partija je raspuštena i zabranjena 1991. godine, da bi 9. jula 1992. bio organizovan plenum CK KPSS-a, a 10. oktobra 1992. XX konferencija KPSS-a. Tada je izabran organizacioni komitet XXIX kongresa KPSS-a, koji je održan 26. i 27. marta 1993. godine u Moskvi. Na tom kongresu, KPSS se transgormisao u SKP-KPSS (Savez komunističkih partija - Komunistička partija Sovjetskog Saveza).

Zvanični nazivi

• Ruska socijal-demokratska radnička partija (rus. Российская социал-демократическая рабочая партия) RSDRP - od 1898. do 1912. godine

• Ruska socijal-demokratska radnička partija (boljševika) (rus. Российская социал-демократическая рабочая партия (большевиков)) RSDRP(b) - od 1912. do 1918. godine

• Ruska komunistička partija (boljševika) (rus. Российская коммунистическая партия (большевиков)) RKP(b) - od 1918. do 1925. godine

• Svesavezna komunistička partija (boljševika) (rus. Всесоюзная коммунистическая партия (большевиков)) SKP(b) - od 1925. do 1952. godine

• Komunistička partija Sovjetskog Saveza (rus. Коммунистическая партия Советского Союза) KPSS - od 1952. do 1993. godine

Generalni sekretari KPSS-a od 1922. do 1991. godine

• Josif Staljin - od 3. aprila 1922. do 5. marta 1953. godine
• Nikita Hruščov - od 7. septembra 1953. do 14. oktobra 1964. godine
• Leonid Brežnjev - od 14. oktobra 1964. do 10. novembra 1982. godine
• Jurij Andropov - od 12. novembra 1982. do 9. februara 1984. godine
• Konstantin Černjenko - od 13. februara 1984. do 10. marta 1985. godine
• Mihail Gorbačov - od 11. marta 1985. do 24. avgusta 1991. godine

Republički ogranci KPSS-a

Republika	Ogranak
Ruska SFSR	Komunistička partija Ruske SFSR (1990–1991)[3]
Ukrajinska SSR	Komunistička partija Ukrajine
Beloruska SSR	Komunistička partija Belorusije
Uzbečka SSR	Komunistička partija Uzbekistana
Kazaška SSR	Komunistička partija Kazahstana
Gruzijska SSR	Komunistička partija Gruzije
Azerbejdžanska SSR	Komunistička partija Azerbejdžana
Litvanska SSR	Komunistička partija Litvanije
Moldavska SSR	Komunistička partija Moldavije
Letonska SSR	Komunistička partija Letonije
Kirgiska SSR	Komunistička partija Kirgistana
Tadžička SSR	Komunistička partija Tadžikistana
Jermenska SSR	Komunistička partija Jermenije
Turkmenska SSR	Komunistička partija Turkmenistana
Estonska SSR	Komunistička partija Estonije
Turkestanska ASSR	Komunistička partija Turkestana
Buharska SSR (1920–1925)	Komunistička partija Buhare
Horezamska NSR (1920–1925)	Komunistička partija Horezma
Karelo-Finska SSR (1940–1956)	Komunistička partija Karelo-Finske SSR
Zakavkaska SFSR (1922–1936)	Tanskavkaska Regionalna Komunistička partija RKP(b)/VKP(b)

Izvor: Spravočnik po istorii Kommunističeskoй partii i Sovetskogo Soюza 1898-1991 (Knjižica o istoriji Komunističke partije Sovjetskog Saveza)^[2]

Izvori

1. „Russian Social-Democratic Workers’ Party” (engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 2. 10. 2013.
2. Knowbysight.info
3. http://books.google.com/books?id=qPQoopm38R4C&pg=PA111

Komunistička partija Sovjetskog Saveza na Wikimedijinoj ostavi