Prostaglandin

Prostaglandini su članovi grupe lipidnih jedinjenja koji nastaju enzimatskim putem masnih kiselina, i koji imaju važne funkcije u telu životinja. Svaki prostaglandin sadrži 20 atoma ugljenika, čime je obuhvaćen prsten sa 5-ugljenika.

E₁ - Alprostadil

I₂ - Prostaciklin

Oni su intermedijari koji izazivaju niz jakih fizioloških efekata, kao što je regulacija kontrakcije i relaksacije glatkog mišićnog tkiva.^[1] Prostaglandini nisu hormoni, nego su autokrini ili parakrini, lokalno dejstvujući molekulski glasnici. Oni se razlikuju od hormona po tome što se oni ne proizvode na posebnim lokacijama nego na mnogim mestima u telu. Takođe, njihove ciljne ćelije su prisutne u neposrednoj blizini mesta njihovog izlučivanja (kojih ima mnogo).

Prostaglandini, zajedno sa thomboksanima i prostaciklinima, formiraju prostanoidnu klasu masnih kiselina i derivata, koja je podklasa eikosanoida.

Funkcija

Poznato je deset prostaglandinskih receptora na raznim ćelijskim tipovima. Prostaglandini su ligandi ove potfamilije 7TM receptora, G-protein-spregnuti receptori. Ti receptori se nazivaju DP1-2, EP1-4, FP, IP1-2, i TP, npr. DP1-2 receptori vezuju PGD2).

Raznovrsnost receptora ukazuje na činjenicu da prostaglandini dejstvuju na niz ćelijskih tipova i da imaju raznovrsne efekte, kao što su:

• konstrikcija ili dilatacija ćelija vaskularnih glatkih mišića
• agregacija ili disagregacija trombocita
• senzibiliziraji kičmene neurone za bol
• umanjuju intraokularni pritisak
• regulišu posredovanje upalih procesa
• regulišu kretanje kalcijuma
• kontrolišu hormonsku regulaciju
• kontrolišu ćelijski rast
• dejstvuju na termoregulatorni center hipotalamusa
• dejstvuju na tkivo bubrega

Prostaglandini su potentni ali imaju kratak polu-život pre nego što su inaktivirani ili izlučeni.

Tipovi

Ovo je upoređenje raznih tipova prostaglandina, prostaglandin I₂ (PGI₂), prostaglandin E₂ (PGE₂), i prostaglandin F_2α (PGF_2α).

Tip	Receptor	Funkcija
PGI2	IP	vazodilacija inhibira agregaciju trombocita bronhodilatacija
PGE2	EP1	bronhokonstrikcija kontrakcija glatkih mišića GI trakta
	EP2	bronhodilatacija relaksacija glatkih mišića GI trakta vazodilacija
	EP3	↓ sekrecija gastrične kiseline ↑ sekrecija gastrične sluzi kontrakcija uterus (kod trudnoće) kontrakcija glatkih mišića GI trakta inhibicija lipolize ↑ autonomni neurotransmiteri[2] ↑ platelet response to their agonists [3] and ↑ atherothrombosis in vivo [4]
	Nespecifikovano	hiperalgezija[2] Groznica
PGF2α	FP	kontrakcija uterusa bronhodilatacija

Reference

1. Nelson, Randy F. (2005). An introduction to behavioral endocrinology. Sunderland, Mass: Sinauer Associates. str. 100. ISBN 0-87893-617-3.
2. Rang, H. P. (2003). Pharmacology (5th izd.). Edinburgh: Churchill Livingstone. str. 234. ISBN 0-443-07145-4.
3. Fabre JE, Nguyen M, Athirakul K, Coggins K, McNeish JD, Austin S, Parise LK, FitzGerald GA, Coffman TM, Koller BH. Journal of Clinical investigation, 2001, 107:603
4. Gross S,Tilly P, Hentsch D, Vonesch JL, Fabre JE. Journal of Experimental Medicine, 2007, 204:311

Literatura

• Rang, H. P. (2003). Pharmacology (5th izd.). Edinburgh: Churchill Livingstone. str. 234. ISBN 0-443-07145-4.
• Nelson, Randy F. (2005). An introduction to behavioral endocrinology. Sunderland, Mass: Sinauer Associates. str. 100. ISBN 0-87893-617-3.

Spoljašnje veze

• MeSH Prostaglandins

Prostaglandin na Wikimedijinoj ostavi