Povratak (ep)

Povratak (starogrčki: , doslovno = množ. Povraci) naslov je izgubljene starogrčke epske pesme koja je pripadala trojanskom ciklusu u okviru tzv. kikličkih epopeja.^[1] U ovom epu, koji se sastojao iz pet pevanja, opevao se povatak ahejskih junaka nakon pada Troje, npr. kako su se Diomed i Nestor vratili srećno, Ajant, sin Ojlejev, poginuo je u brodolomu, Neoptolem se vratio kopnom, Agamemnon je na povratku stradao od ruke Egistove i Klitemestrine, ali ga je osvetio Orest, a poslednji se vratio Menelaj nakon dugih lutanja po Egiptu.^[2]

Odisej i sirene, scena na rimskom podnom mozaiku, 2. vek nove ere, Muzej Bardo, Tunis

U Povratku su, dakle, opisani događaji koji su sledeli nakon onih obrađenih u Razorenju Ilija i pre onih koji se opevaju u Homerovoj Odiseji.^[3] O povratku mukotrpnom povratku Ahejaca svojim domovima peva i pevač Femije Penelopinim proscima u Odiseji, koji već zna za "povratak Ahejaca" (Ἀχαιῶν νόστον) kao posebnu pesničku temu,^[4] a i inače se u Odiseji priča o povratku Odisejevom često dopunjuje vestima o sudbini ostalih junaka, npr. uopšteno o nesreći koja je snašla Grke na povratku,^[5] o povratku Menelajevom,^[6] o sudbini Agememnonovoj.^[7]

Datiranje i autorstvo

Prema jednoj vesti iz antike, ovu je pesmu spevao Hagija iz Trezena,^[3] mada se ona pripisivala i Homeru i Eumelu iz Korinta, a kao i sve kikličke epopeje, verovatno je nastala u 7. ili 6. veku pne.^[8]

Rukopisna predaja

U današnjim kritičkim izdanjima sačuvano je samo oko pet stihova izvornog teksta Povratka, i to iz dela drugih antičkih autora koji citiraju taj ep. Sadržina pesme zna se iz proznog sažetka svih kikličkih epopeja koji se nalazi u jednoj Hrestomatiji, čiji je autor neki "Proklo" (možda identičan s gramatičarem Eutihijem Proklom iz 2. veka).^[9] Vrlo krakat Proklov sažetak dopunjuje se relevantnim odlomcima Odiseje i Pausanijinim opisom^[10] Polignotovih slika u knidskoj riznici u Delfima.^[3]

Sadržaj

Prema Proklu, Povratak je imao dva pevanja sa ovim sadržajem.^[3] Atena posvađa Agamemnona i Menelaja oko povratka. Da umilostivi bogove, Agamemnon zaostane, a Diomed i Nestor srećno se vrate kući. Menelaj stigne u Egipat, a Kalhant, Leontej i Polipet odu u Kolofon, gde sahrane Tiresiju. Agamemnon se sprema na povratak, ali ukaže mu se Ahilejeva prilika, koja ga odvraća od povratka i predskazuje mu šta će se dogoditi. Zatim se pripoveda oluja kod Kaferijskih grebena na jugu Eubeje, gde gine Ajanta, sina Ojlejevog. Po Tetidinom savetu, Neoptolem se vraća kopnom i u tračkoj Maroniji naiđe na Odiseja, a zatim pođe dalje i sahrani Fenika, koji je umro. Naposletku stigne kod Mološana, gde se sastane sa svojim dedom, Pelejem. U međuvremenu i Agamemnon stiže svojoj kući, gde ga ubiju Klitemestra i njen ljubavnik, Egist, ali ga osvete Orest i Pilad. Na posletku se i Menelaj, nakon dužeg lutanja po Egiptu, vrati u Spartu. Na kraju Povratka Odisej je jedini preživeli grčki junak koji se još uvek nije vratio kući; njegov sudbina pripoveda se u Odiseji.

Reference

1. Howatson 1997, s.v. Nostoi
2. Sironić & Salopek 1977, str. 36
3. Đurić 1990, str. 118 sfn error: no target: CITEREFĐurić1990 (help)
4. Homer, Odiseja, I, 326; cf. i X, 15.
5. Homer, Odiseja, III, 130 sqq.
6. Homer, Odiseja, IV, 351 sqq.
7. Homer, Odiseja, XI, 405 sqq.
8. Hornblower & Spawforth 2003, s.v. Epic Cycle
9. Ova Hrestomatija sačuvana je u okviru Fotijeve Biblioteke, codex 239 (9. vek).
10. Pausanija, Opis Helade, X, 28, 10.

Izdanja

• Izdanja na internetu (engleski prevod):
  • Fragmenti Povratka Arhivirano 2004-08-16 na Wayback Machine-u, prev. H.G. Evelyn-White, 1914 (public domain)
  • Fragmenti kikličkih epopeja, prev. H.G. Evelyn-White, 1914; Project Gutenberg.
  • Proklov sažetak kikličkih epopeja (bez Telegonije) Arhivirano 2009-10-09 na Wayback Machine-u prev. G. Nagy, 2000.
• Štampana izdanja (grčki izvornik):
  • A. Bernabé 1987, Poetarum epicorum Graecorum testimonia et fragmenta pt. 1 (Leipzig: Teubner)
  • M. Davies 1988, Epicorum Graecorum fragmenta (Göttingen: Vandenhoek & Ruprecht)
• Štampana izdanja (grčki izvornik s engleskim prevodom):
  • M.L. West 2003, Greek Epic Fragments (Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press)

Literatura

• Đurić, Miloš N. (1991). Istorija helenske književnosti. Beograd.
• Hornblower, Simon; Spawforth, Antony (2003). The Oxford Classical Dictionary. New York: Oxford University Press.
• Howatson, M. C. (1997). The Oxford Companion to Classical Literature. Oxford. New York: Oxford University Press.
• Sironić, Milivoj; Salopek, Damir (1977). "Grčka književnost", u: Povijest svjetske književnosti, knj. 2. Zagreb.