Natrijum formijat

Natrijum formijat (ili natrijum metanat) je natrijumova so mravlje kiseline.^[6]

Natrijum formijat
lopta-i-štap model formijatnog anjona	Natrijum katjon
Drugi nazivi	mravlja kiselina, natrijumova so
Identifikacija
CAS registarski broj	141-53-7 Y
PubChem[1][2]	2723810
ChemSpider[3]	8517
UNII	387AD98770 Y
EINECS broj	205-488-0
ChEMBL[4]	CHEMBL183491 Y
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	HCOONa [5]
Molarna masa	68.01 g/mol
Agregatno stanje	bele granule
Gustina	1.92 g/cm3 (20 °C)
Tačka topljenja	253 °C
Tačka ključanja	razlaže se
Rastvorljivost u vodi	97 g/100 mL (20 °C)
Rastvorljivost	nerastvorna etru rastvorna u glicerolu, alkoholu
pKa	7.0-8.5 (0.1M)
Opasnost
EU-klasifikacija	nije na spisku
NFPA 704	0 1 0
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Hemijske osobine

Kao so slabe kiseline (mravlje kiseline) i jake baze (natrijum hidroksid), rastvor natrijum formijata u vodi reaguje kao baza:

${\displaystyle \mathrm {HCOO^{-}+H_{2}O\ \leftrightharpoons HCOOH+OH^{-}} }$

Rastvor mravlje kiseline i natrijum formijata se može koristiti i kao bafer.

Dobivanje

U industriji natrijum formijat se proizvodi iz natrijum hidroksida i ugljenik (II) oksida pri 210 °C i pod jakim pritiskom:

${\displaystyle \mathrm {NaOH+CO\longrightarrow HCOONa} }$

Natrijum hidroksid reaguje sa ugljen monoksidom te nastaje natrijum formijat.

Upotreba

Natrijum formijat igra značajnu ulogu u sintezi metanske kiseline, te se uz pomoć sumporne kiseline dobija natrijum sulfat i mravlja kiselina:

${\displaystyle \mathrm {2\ HCOONa+H_{2}SO_{4}\longrightarrow 2\ HCOOH+Na_{2}SO_{4}} }$

Natrijum formijat sa sumpornom kiselinom daje natrijum sulfat i metansku kiselinu.

Neki delovi koprive pored mravlje kiseline sadrže i natrijum formijat.^[7]

Natrijum formijat se ponekad upotrebljava na aerodromima kao nekorizivni materijal za posipanje protiv zaleđivanja. Međutim, pošto se lako otapa u vodi, sva otopljena voda se mora posebno skupiti i prečistiti, da ne bi došlo do zagađivanja podzemnih voda.

Natrijum formijat se takođe koristi i u proizvodnji oksalne kiseline.

Literatura

1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
5. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
6. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
7. Hemijski sastav Urtica dioica ()