Michael Jackson

Majkl Džozef Džekson (engl. ; 29. avgust 1958 – 25. jun 2009^[1][2]) je bio američki muzičar, zabavljač i biznismen. Osmo je dete porodice Džekson. Debitovao je na profesionalnoj muzičkoj sceni sa jedanaest godina kao član grupe Džekson 5. Solo karijeru je započeo 1971. dok je još uvek bio član grupe. U kasnijim godinama, u javnosti se često nazivao „Kraljem popa“. Pet njegovih solo studijskih albuma su jedni od najprodavanijih muzičkih materijala na svetu: „Off the Wall“ (1979.), „Thriller“ (1982.), „Bad“ (1987.), „Dangerous“ (1991.) i „HIStory“ (1995.) Početkom osamdesetih godina dvadesetog veka, postao je dominantna figura u popularnoj muzici i prvi afroamerički zabavljač koji je stekao jak publicitet na MTV. Popularnost spotova njegovih pesama koji su prikazivani na MTV kao što su „Beat It“, „Billie Jean“ i „Thriller“- poznati po transformaciji spota u umetničku formu i promocijalnu alatku- je pomogla relativno mladoj televiziji da stekne ugled. Spotovi pesama kao što su „Black or White“ i „Scream“ su produžili Džeksonovu popularnost i tokom devedesetih. Sa scenskim nastupima i spotovima, Džekson je popularizovao veliki broj fizički komplikovanih plesačkih tehnika kao što su robot i „mesečev hod“ (енг. moonwalk). Njegov svojstven muzički zvuk je uticao na mnoge hip hop, pop i moderne ritam i bluz izvođače...

Za ostala značenja, vidi Michael Jackson (razvrstavanje).

Majkl Džekson
Džekson 1984. godine
Ime po rođenju	Majkl Džozef Džekson
Datum rođenja	29. avgust 1958.
Mjesto rođenja	Geri, Indijana, SAD
Datum smrti	25. 6. 2009. (dob: 50)
Mjesto smrti	Los Anđeles, Kalifornija
Zanimanje	Pevač, tekstopisac, muzički producent, aranžer, plesač, koreograf, glumac, autor, biznismen, finansijer
Period aktivnosti	1967—2009
Žanr	Pop, Hard rock, Rock, rhytm and blues, funk, soul, disco-dance
Instrumenti	Vokal, različiti instrumenti, perkusije
Diskografska kuća	Motown, Epic, Sony
Službene stranice	michaeljackson.com

Džekson je donirao milione dolara u humanitarne svrhe radom svoje fondacije, izdavanjem humanitarnih singlova i podržavanjem 39 akcija. Drugi aspekti njegovog privatnog života poput promena njegove pojave i ponašanja su izazvali mnoge kontroverze koje su oštetile njegov javni imidž. Pored toga, 1993. je optužen za seksualno maltretiranje deteta. Istraga je bila prekinuta zbog toga što Džekson nije tužen na sudu i zbog nedostatka dokaza. Džekson se ženio dva puta i postao je otac troje dece što je uzrokovalo još kontroverzi. 2005. mu je suđeno za seksualno zlostavljanje i za par drugih optužbi. Kasnije je oslobođen svih optužbi.

Jedan je od par umetnika koji su uvršteni u „Rokenrol hali slavnih“ dva puta. Vlasnik je nekoliko Ginisovih rekorda (među kojim i rekorda za „Najuspešnijeg zabavljača svih vremena“) i 13 Gremija. Do sada je izdao 13 singlova koji su bili na prvom mestu liste „Bilbord hot 100“, više nego bilo koji muški izvođač. Prodao je više od 750 miliona primeraka svojih albuma. Džeksonov jako poznati privatni život zajedno sa njegovom uspešnom karijerom ga čini delom popularne kulture za četiri poslednje decenije i jednim od najpoznatijih muškaraca na svetu.

Biografija

--178.148.109.117 15:45, 25 rujan-септембар 2013 (CEST)=== 1958.-1975. : Michail Jeckson "King of pop"

Majkl Džozef Džekson je rođen u Geriju, Indijana (u jednom industrijskom predgrađu Čikaga, Ilinois) u radničkoj porodici 29. avgusta 1958.^[3] Sin je Džozefa Voltera i Ketrin Ester (rođene Skrus).^[3] Osmo je od devetoro dece. Ostatak porodice čine: Rebi, Džeki, Tito, Džermejn, La Toja, Marlon, Rendi i Dženet.^[3] Džozef Džekson je radio u fabrici čelika i često je nastupao u ritam i bluz grupi zvanoj Falkoni (енг. The Falcons) sa svojim bratom Luterom.^[3] Majkl je podignut kao Jehovin Svedok od strane njegove majke.^[3]

Još od detinjstva, Džeksona je fizički i mentalno zlostavljao njegov otac, tokom dugotrajnih neprekidnih uvežbavanja, batinjanjem i davanjem pogrdnih naziva. Džeksonovo maltretiranje kao deteta je ostavljalo posledice kroz njegov razvitak.^[4][5] Jednom prilikom dok je spavao, Džozef se popeo u njegovoj sobi ulazeći kroz prozor. Noseći strašnu masku, upao je u sobu vrišteći i vičući. Kao razlog zašto je to uradio, Džozef je rekao da je hteo da nauči svoju decu da ne ostavljaju prozor otvoren kada žele spavati. Godinama kasnije, Džekson je imao košmare u kojim je kidnapovan iz svoje sobe.^[5]

Džekson je prvi put otvoreno pričao o tom zlostavljanju u intervjuu sa Oprom Vinfri 1993. godine. Rekao je da je tokom detinjstva često plakao zbog usamljenosti i da bi mu se gadilo ka bi ugledao svog oca.^[6][7][8][9] U drugom intervjuu koji je dao, poznat kao „Život sa Majklom Džeksonom“ (енг. Living with Michael Jackson, snimljen 2003.) prekrio je lice počevši da plače u toku razgovora o detinjstvu.^[5] Izjavio je da se seća kako je njegov otac sedeo u fotelji sa kaišem u iščekivanju da udari svoju decu kad god ne bi dobro uvežbavali.^[10]

Džekson je pokazao muzički talenat rano, nastupajući sa društvom iz odeljenja i ostalima tokom Božićnih koncerata, sa svojih pet godina.^[3] 1964., zajedno sa bratom Marlonom se pridružio grupi Braća Džekson (енг. The Jackson Brothers)- koji su oformili njihova braća Džeki, Tito i Džermejn- kao prateći muzičari svirajući kongo i tamburinu. Džekson je zatim počeo da nastupa kao prateći vokal i da pleše; kada je napunio osam godina, on i Džermejn su postali vodeći vokali. Tada je naziv grupe promenjen u Džekson 5 (енг. The Jackson 5).^[3] Bend je nastupao po Srednjem zapadu od 1966. do 1968. Često su nastupali i u klubovima za odrasle. 1966., pobedili su na najznačajnijem lokalnom šouu izvođenjem pesme Džejmsa Brauna „I Got You (I Feel Good)“ koju je otpevao Majkl.^[11]

Džekson 5 je snimio nekoliko pesama; uključujući i debitantski singl „Big Boy“ za lokalnu izdavačku kuću Stiltaun 1967. Sa Motaun rekordsom su potpisali saradnju naredne godine.^[3] Magazin „Roling Stoun“ je kasnije opisao mladog Majkla kao čudo sa ogromnim muzičkim darom ističući da je brzo prerastao u glavnu crtu i vodećeg vokala nakon što je počeo da pleše i peva sa svojom braćom.^[12] „Iako je Majkl pevao sa dečjim piskavim glasom, plesao je kao da je odrastao i pevao je sa ritam i bluz i gospel kraljevima kao što su Sem Kuk, Džejms Braun, Rej Čarls i Stivi Vonder.“^[12] Grupa je postavila rekord na „Bilbord hot 100“ listi kada je izdala četiri uzastopna broj jedan singla („I Want You Back“, „ABC“, „The Love You Save“ i „I‘ll Be There“).^[3] Tokom ranih godina grupe, tim za javnost njene izdavačke kuće je tvrdio da je Džekson imao devet godina- dve godine manje nego što je inače imao- da bi javnosti izgledao ljupkiji. Počevši 1972., Džekson je izdao ukupno četiri solo studijska albuma za Motaun među kojim i „Got to Be There“ i „Ben“. Oni su izdati kao deo franšize Džekson 5 i producirali su uspešne singlove poput „Got to Be There“, „Ben“ i „Rockin‘ Robin“. Prodaje albuma grupe su se počeli otkazivati 1973., pod striktnom zabranom Motauna da im se dozvoli da izdaju bilo kakav materijal.^[13] I pored toga grupa je postigla nekoliko top 40 hitova, uključujući i top 5 disko singl „Dancing Machine“ i top 20 hit „I Am Love“. Džekson 5 je napustio Motaun 1975.^[13]

1975.-1981. : Prelazak u Epik i „Off the Wall“

Džekson 5 je potpisao ugovor sa Si-Bi-Es rekordsom u junu 1975., pridružujući se Internešenl rekordsu iz Filadelfije a zatim i Epik rekordsu.^[13] Po finalizaciji pravnog postupka, grupa je preimenovana u Džeksonovi (енг. The Jacksons).^[14] Nakon promene imena, bend je nastavio da nastupa, izdavši još šest albuma između 1976. do 1984. U tom periodu, Majkl Džekson je bio glavni tekstopisac grupe. Napisao je hitove „Shake Your Body (Down the Ground)“, „This Place Hotel“ i „Can You Feel It“.^[11]

1978., Džekson je glumio ulogu Strašila u filmskom mjuziklu The Wiz.^[15] Snimanja je zakazivao Kvinsi Džons koji se sprijateljio sa Džeksonom tokom produkcije filma. Tom prilikom je pristao da bude producent njegovog narednog solo albuma „Off the Wall“.^[16] 1979., Džekson je polomio nos za vreme jedne kompleksne plesačke rutine. Njegova operacija nosa koja je sledila nije bila u potpunosti uspešna; žalio se na poteškoće koje je imao tokom disanja. Bio je predat dr. Stivenu Hoeflinu koji je izveo drugu njegovu nosnu operaciju i ostale.^[17]

Džons i Džekson su zajednički producirali album. Zaduženi tekstopisci su bili Džekson, Rod Temperton, Stivi Vonder i Pol Makartni. Izdat 1979., bio je prvi album koji je objavio četiri američka top 10 hita od kojih su se dva našla na vrhu („Don't Stop 'til You Get Enough“ i „Rock With You“).^[18] „Off the Wall“ se nalazio na trećem mestu „Bilbordovih 200 najboljih albuma“. Sertifikovan je za prodaju od 7 miliona kopija u Americi i oko 20 miliona kopija širom sveta.^[19][20] 1980. osvojio je tri Američke muzičke nagrade: za „Najbolji soul i ritam i bluz album“, „Najboljeg muškog soul i ritam i bluz izvođača“ i za „Najbolji ritam i bluz singl“ („Don't Stop 'Til You Get Enough“).^[18] Te godine, isto tako je osvojio Bilbordovu muzičku nagradu za „Najbolji album crnog izvođača“ i Gremi nagradu za „Najbolje muško ritam i bluz vokalno izvođenje“ (za „Don't Stop 'Til You Get Enough“).^[18] Uprkos komercijalnom uspehu, Džekson je smatrao da je album trebao imati mnogo veći uticaj i bio je odlučan u tome da nadmaši očekivanja sa sledećim izdanjem.^[21] 1980. Džekson je sebi obezbedio najviše zvanje u muzičkoj industriji: zaradio je 37 procenata ukupnog profita albuma.^[22]

1982.-1985. : „Thriller“, „Мотаун 25“, „We Are the World“ i biznis karijera

1982., Džekson je snimio pesmu „Someone in the Dark" koja je bila deo saundtreka filma E.T. Ploča je osvojila Gremi za „Najbolji album za decu“.^[23] Te godine, Džekson je objavio svoj drugi album za Epik, „Thriller“. Album se nalazio na „Bilbordovoj“ listi 200 najboljih albuma 80 uzastopnih nedelja od kojih je 37 bio na vrhu. To je bio prvi album koji je lansirao sedam top 10 singlova među kojim i „Billie Jean“, „Beat It“ i „Wanna Be Startin‘ Somethin‘“.^[24] Album je sertifikovan duplim dijamantskim tiražom za prodaju od oko 28 miliona kopija u Sjedinjenim Američkim Državama.^[20][25] Album je najprodavaniji na svetu svih vremena sa prodajama između 47 miliona i 109 miliona kopija širom sveta.^[26][27][28]

Džeksonov pravni zastupnik Džon Branka je isticao da je Džekson imao najviše zvanje u muzičkoj industriji; skoro dva dolara mu je pripadalo za svaki prodati album. Isto tako je rekordno profitirao od kompakt diskova i prodaje dokumentarca The Making of Michael Jackson‘s Thriller koji je producirao sa Džonom Lendisom. Finansiran od strane MTV, dokumentarac je prodat u preko 350 000 kopija za par meseci. Tadašnji period je dočekao dolazak novina kao što su lutke sa likom Majkla Džeksona koje su se pojavile u prodavnicama u maju 1984. sa cenom od dvanaest dolara.^[29] Biograf, Rendi Taraboreli je izjavio: „U nekom trenutku, „Thriller“ se prestaje prodavati poput magazina, igračke ili ulaznice za hit film a onda počinje se prodavati kao kućna potrepština.“^[30]

Gil Frizen, predsednik A&M rekordsa je rekao da: „cela industrija ima interes u ovom uspehu.“^[29] Neobično za to vreme, „Thriller“ je izdao čak sedam singlova.^[31] „Tajm“ magazin je objavio da je album dao (muzičkom) biznisu najbolje godine još od 1978. kada je domaći godišnji dohodak bio 4, 1 milijarda dolara.^[29] Publikacija je nazivala Džeksona: „Kraljem ploča, radija, spotova. Čovekom koji sam spašava muzički biznis. Tekstopiscem koji stvara bitove za dekadu. Plesačem sa sa najelegantnijim stopalom na ulici. Pevačem koji prekida sve granice ukusa, stila i boja takođe.“^[29] „Njujork Tajms“ ga naziva „muzičkim fenomenom“ ističući da „u svetu pop muzike, tu je Majkl Džekson i tu su svi ostali.“^[32] „Vašington Post“ je objavio da je album raskrčio put drugima među kojima i Princu.^[33]

25. marta 1983., Džekson je nastupio uživo na proslavi 25 godina postojanja Motauna poznatoj kao Motaun 25: Juče, danas, zauvek (енг. Motown 25: Yesterday, Today, Forever). Prvo je nastupio sa svojom braćom a zatim i samostalno izvodeći pesmu „Billie Jean“. Tada je prvi put uradio svoj prepoznatljivi pokret, „mesečev hod“. Nastup je posmatralo oko 47 miliona televizijskih gledalaca.^[34] „Njujork Tajms“ je objavio: „Mesečev hod koji je uradio je poznata metafora njegovog plesačkog stila. Kako to radi? Kao tehničar, sjajan je iluzionista i originalan mimičar. Njegova veština da drži jednu nogu pravu dok drugom klizi, iziskuje savršen tajming.“^[35]

Džekson i Ronald Regan, 1984.

1984. Džekson je snimao reklamu za Pepsi Kolu. Reklama je predstavljala simulirani koncert gde on nastupa sa svojom braćom pred par hiljada ljudi. U toku snimanja, neko ga je iz publike pogodio vatrometom u glavu. Opekotina koju je pretrpio je bila drugog stepena.^[36] Pepsi mu je otplatio bez suđenja. Od toga novca, Džekson je 1, 5 milion dolara dao jednom centru njegovog imena koji se bavio pomaganjem ljudima sa opekotinama.^[36] Docnije, Džekson je imao svoju treću operaciju nosa.^[17]

14. maja iste godine, Džekson je pozvan da dođe u Belu Kuću da primi nagradu koju će mu uručiti američki predsednik Ronald Regan. Nagrada mu je data zbog podrške humanitarne akcije za odvikavanje ljudi od alkohola i droga.^[37] Te godine je osvojio i osam Gremi nagrada. Za razliku od ostalih albuma, „Thriller“ nije imao zvaničnu turneju kojom bi se promovisao. Ipak, Džekson se pridružio svojoj braći na turneji albuma „Victory“ na kojoj je prikazao dosta svog novog solo materijala. Turneju je ukupno posmatralo više od dva miliona Amerikanaca.^[38] Džekson je donirao svojih 5 miliona dolara zarađenih na turneji u humanitarne svrhe.^[39]

1985., širom sveta je izdat humanitarni singl „We Are the World“ koju su napisali Džekson i Lanojel Riči. Osnovni cilj je bio da se pomogne siromašnim u Africi i Sjedinjenim Američkim Državama. Njih dvojica su bili jedni od 39 slavnih ličnosti koji su pevali na ploči. Singl je postao jedan od najprodavanijih svih vremena sa oko 20 miliona prodatih kopija.^[40]

Dok su Džekson i Makartni radili na dva hit singla „The Girl Is Mine“ and „Say Say Say“, sprijateljili su se. Često su posećivali jedan drugog. U jednom razgovoru, Makartni je pomenuo Džeksonu milione dolara koje zarađuje od svojih muzičkih kataloga; zarađivao je skoro 40 miliona dolara godišnje od pesama drugih izvođača. Sam Džekson je zatim počeo da se bavi biznis karijerom, prodajući i kupujući prava distribucije muzike od mnogih izvođača. Malo kasnije, „Northern Song“- muzički katalog koji sadrži hiljade pesama među kojim i pesme Bitlsa- je bio na prodaji.^[41][42]

Džekson je odmah pokazao interesovanje za katalog. Izjavio je: „Ne zanima me. Hoću te pesme. Donesi mi te pesme Branka (njegov pravni zasupnik).“ Branka je zatim kontaktirao Makartnijevog zastupnika koji je odgovorio da njegovog klijenta licitacija ne zanima. Nakon što je Džekson započeo pregovore, Makartni je promenio mišljenje i pokušao je da ubedi Joko Ono da mu se pridruži na licitaciji što je ona odbila tako da je i on sam odustao. Džekson je pobijedio ostatak konkurencije u pregovorima koji su trajali 10 meseci. Kupio je katalog za 47, 5 miliona dolara. Povodom toga, Makartni je izjavio: „Mislim da je lukavo uraditi tako nešto. Biti nečiji prijatelj i kupiti ćilim na kojem stoji.“ Reagujući na izjavu, biograf Rendi Taraboreli je kazao: „Makartni je zarađivao milione dolara od muzike drugih ljudi. Imao je više novca od Džeksona u tom trenutku tako da je mogao da licitira i da ne brine hoće li njegov prijatelj kupiti.“^[41][43]

1986.-1990. : Tabloidi, pojava, „Bad“, autobiografija i filmovi

1986., tabloidi su tvrdili da Džekson spava u hiperbaričnoj komori da bi usporio proces starenja; objavljena je fotografija gde on leži u velikom akvarijumu. Iako je tvrdnja bila netačna, Džekson je sam rasnosio priču. Pevač je zatim promovisao svoj predstojeći film Kapetan EO.^[44][45] Te godine je operisao po četvrti put nos i napravljen mu je mali rascep kod podbratka.^[17] Film Kapetan EO u kojem je glumio je režirao Frensis Ford Kopola. Bio je najskuplji producirani film po minutu i prikazivan je kasnije u Diznijevim parkovima.^[46]

Džekson, dve godine nakon što mu je dijagonoziran vitiligo.

Džekson je zatim kupio šimpanzu imena Babls sa kojim je počeo da se druži što je još više izrazilo njegovu ekscentričnu pojavu. 2003. pevač je rekao da je Babls koristio njegov toalet i da je sređivao njegovu sobu.^[45] Kasnije je bilo objavljeno da je Džekson kupio kosti Džozefa Merika (Džozef Merik, poznat kao „Čovek Slon“, je bio poznat zbog neskladne građe koju je imao). Iako je to bilo netačno, Džekson je ponovo govorio da su tvrdnje tačne u medijima.^[44][45] Ove priče su nadenule Džeksonu nadimak „Džeko ludak“ (енг. Wacko Jacko) . Pevač je izjavio da prezire ovaj nadimak. Shvatajući svoju grešku, prestao je da izbacuje lažne priče u medijima. Kako god, na kraju su sami mediji počeli da objavljuju svoje priče.^[45][47]

Džeksonova koža je bila srednje- braon boje tokom njegove mladosti ali je postajala tokom osamdesetih godina prošlog veka sve svetlija. Ova promena je dobila rasprostranjeno medijsko izveštavanje i glasine da Džekson izbeljuje svoju kožu.^[6] Sredinom osamdesetih, Džekson je dijagnoziran sa vitiligom i lupusom: obe bolesti ga čine osetljivim na Sunčevu svetlost. Tretmani koje je koristio zajedno sa šminkom su zajednički stvorili Džeksonovu pojavu drugačijom.^[48] Struktura njegovog lica se isto tako promenila; nekoliko hirurga je špekulisalo da je Džekson imao više operacija i to: nosa, čela, usana i jagodica.^[49] Promene na njegovom licu su delom uslovljene gubitkom mase.^[14] Džekson je gubio masu početkom osamdesetih zbog promena dijeta i želje za „telom plesača“.^[50] Pojedini svedoci koji su viđali Džeksona su tvrdili da ima česte vrtoglavice nagađajući da ima anoreksiju nervoze.^[51] Neki lekari su izjavili da veruju da pevač ima dismorfofobiju, odnosno da je preokupiran strahom da je njegova pojava ružna ili defektna.^[48]

Zašto ne biste ljudima rekli da sam vanzemaljac sa Marsa. Recite im da jedem žive kokoške i da radim vuduu ples u ponoć. Oni Vam veruju šta god da kažete, zato što ste Vi novinar. Ali ako bih ja Majkl Džekson, rekao: „Ja sam vanzemaljac sa Marsa i jedem žive kokoške i radim vuduu ples u ponoć“, rekli bi „Čoveče, taj Majkl Džekson je poludeo. On je budalast. Ne bi mogao poverovati jednu jedinu reč koja izlazi na njegova usta.“^[52]

– Majkl Džekson

Sa prvim albumom („Bad“) u pet godina, industrija je iščekivala još jedan veliki Džeksonov hit.^[53] „Bad“ je niže prodajne karakteristike u odnosu na „Thriller“ ali je zabeležio solidan komercijalan uspeh. U Sjedinjenim Državama je lansirao sedam hit singlova, od kojih su pet („I Just Can‘t Stop Loving You“, „Bad“, „The Way You Make Me Feel“, „Man in the Mirror“ i „Dirty Diana“) dosegli prvo mesto na „Bilbordu hot 100“. Samim tim je album sa najviše broj jedan hitova ikada.^[54] Do 2008., album je prodat u osam miliona kopija u Sjedinjenim Državama a u 30 miliona širom sveta.^[55][56]

Zlatna jakna militarističkog stila koju je nosio Džekson u eri albuma „Bad“ .

Svetska turneja albuma je trajala od 12. septembra 1987. pa do 14. januara 1989.^[57] Samo u Japanu, bilo je održano 14 rasprodatih koncerata na kojim je prisustvovalo 570 000 ljudi.^[58] Džekson je postavio Ginisov rekord kada ga je posmatralo 504 000 ljudi na sedam koncerata na Vembli stadionu. Ukupno je nastupio na 123 koncerta sa ukupnom posetom od 4, 4 miliona ljudi. Još jedan Ginisov rekord je postavio zaradom 125 miliona dolara na turneji. Tokom putovanja, Džekson je davao donacije bolnicama i sirotištima.^[57]

1988., Džekson je izdao svoju prvu autobiografiju, „Moon Walk“, koju je pisao četiri godine. U njoj govori o svom detinjstvu, iskustvima sa Džekson 5 i zlostavljanju kada je bio dečak.^[59] Isto tako je pričao o svojim plastičnim operacijama^[50], opisao je promenu strukture lica u pubertetu, gubitak mase, stiktnu vegeterijansku dijetu, promene frizura i nastupe.^[50] Knjiga je dosegla prvo mesto na listi bestselera magazina „Njujork Tajms“.^[60] Muzičar je kasnije izdao film Moonwalker koji u uvodu sažeto hronološki prikazuje događaje iz njegove karijere da bi zatim i film u kojem su on i Džon Peski glavne uloge. Moonwalker se odmah po svom izdanju našao na vrhu „Bilbordove“ liste najboljih spotova na kaseti gde je ostao 22 nedelje. Ironično, film je smenjen sa tog mesta od strane Džeksonovog spota Michael Jackson: The Legend Continues.^[61]

U martu 1988., Džekson je kupio zemljište blizu Santa Jneza, Kalifornija gde je sagradio Neverlend renč. Imanje površine 11 km² i vrednosti 17 miliona dolara je obezbeđivalo 40 čuvara. Na njemu se nalazi zabavište, bioskop i menažerija. 2003. procenjena cena imanja je bila skoro 100 miliona dolara.^[12][62] 1989. Džeksonova zarada od prodaja albuma, koncerata i dr. je bila 125 miliona dolara.^[63] Kasnije, Džekson je postao prvi Zapadnjak koji se pojavio na televizijskoj reklami u Rusiji.^[61]

Džeksonov uspeh mu je dodelio titulu „Kralja popa“. Tim nadimkom je predstavljen od strane, glumice i svog prijatelja, Elizabet Tejlor kada mu je uručivala nagradu za „Izvođača decenije“ 1989., nazvavši ga pravim „kraljem popa, roka i soula“.^[64][65] Predsednik Džordž H. V. Buš je uručio pevaču u Beloj Kući takođe nagradu za „Izvođača decenije“ zbog njegovih dostignuća tokom osamdesetih.^[66] Od 1985. do 1990., Džekson je donirao 500 hiljada dolara jednoj organizaciji koja pomaže crncima i sve profite od svog singla „Man in the Mirror“ je dao u humanitarne svrhe.^[67][68]

1990., Džeksonovo izvođenje pesme „You Were There“ na proslavi 60. rođendana Semi Dejvisa Juniora je bilo nominovano Emi nagradom.^[61]

1991.-1993. : „Dangerous“ i XXVII Superboul

U martu 1991., Džekson je obnovio ugovor sa Sonijem za rekordnih 65 miliona dolara.^[62] Svoj osmi album, „Dangerous“, je izdao iste godine. Do 2008. „Dangerous“ je prodat u oko 7 miliona kopija u Sjedinjenim Državama i u 32 miliona kopija širom sveta; to je najuspešniji nju džek sving album svih vremena.^[55][69][70] U SAD, albumov prvi singl „Black or White“ je bio njegov najveći hit, dostigavši prvo mesto na „Bilbordovoj hot 100“ listi i bivajući na toj poziciji sedam nedelja.^[71] Drugi singl sa albuma, „Remember the Time“, je bio osam nedelja među pet najboljih singlova u Americi (odnosno na trećem mestu).^[8] 1993. Džekson je nastupio sa pesmom na dodeli Soul Trejn nagrada sedeći u invalidskim kolicima; povodom toga je izjavio da je povredio nogu na probi.^[72] U Ujedinjenom Kraljevstvu i ostalim delovima Evrope, „Heal the World“ je bio najveći hit sa albuma; prodat je u 450 hiljada kopija u UK gde je bio pet nedelja na drugoj poziciji 1992.^[8] Džekson je 1992. godine osnovao „Heal the World Foundation“. Humanitarna organizacija je dovodila neprivilegovanu decu na pevačevom imanju da okuse sve ono što do tada nisu mogli. Fondacija je slala milione dolara širom sveta za pomoć ugroženoj deci. Svetska turneja albuma „Dangerous“ je počela 27. juna 1992. i završila se 11. novembra 1993. Džekson je održao 67 koncerata na kojim ga je posmatralo ukupno 3, 5 miliona ljudi. Svi profiti od koncerata su otišli ka pomenutoj fondaciji.^[8][73] Prava prikazivanja turneje su prodata HBO televiziji za rekordnih 20 miliona dolara.^[74] Nakon bolesti i smrti Rajana Vajta, Džeksonovog prijatelja, Džekson je doprineo tome da javnost više sazna nešto o sidi koja je nije bila u potpunosti poznata javnosti tada. Na jednoj svečanosti koju je priredio Bil Klinton je sve javno zamolio da doniraju novac organizacijama koje se bave preventivom i lečenjem ove zaraze.^[75][76]

Kasnije, Džekson je posetio nekoliko afričkih zemalja, među kojim Gabon i Egipat.^[77] Po dolasku u Gabonu, dočekalo ga je 100 hiljada ljudi; neki od njih su nosili natpise „Dobrodošao kući, Majkl“. Prilikom boravka u Obali Slonovače, krunisan je kao Kralj Sani od strane jednog plemenskog starešine.^[77] Džekson se zahvalio velikodostojnicima na francuskom i engleskom da bi zatim potpisao zvanične dokumenta formalizujući svoje veličantsvo. Na kraju je seo na zlatnom prestolu nadgledavajući ceremonijalne plesove.^[77]

Jedan od najpriznatijih Džeksonovih nastupa je bio tokom poluvremena 27. Superboula. Nastup je posmatralo oko 135 miliona Amerikanaca. Inače to je prvi Superboul gde je publika u toku poluvremena bila jedan od izvođača.^[6]

Na 35. dodeli Gremi nagrada u Los Anđelesu, Džeksonu je nagrada imena „Živa Legenda“ (енг. Living Legend Award). „Black or White“ je nominovan za najbolje vokalno izvođenje. „Jam“ je primio dve nominacije: za „Najbolje ritam i bluz vokalno izvođenje“ i za „Najbolju ritam i bluz pesmu“.^[8]

1993.-1994. : Optužbe sa seksualno zlostavljanje i venčanje

1992. Džekson je dao intervju Opri Vinfri koji je trajao 90 minuta. To je bio prvi njegov televizijski intervju od 1979. Pričao je o detinjstvu i mučenju od strane njegovog oca; verovao je da je izgubio mnogo toga kao dete pričajući kako često plače zbog toga. Odbacio je tvrdnje tabloida da je kupio kosti „Čoveka Slona“ ili spavao u hiperbaričnoj postelji. Izvođač je prvi put pričao o promeni boje svoje kože govoreći da ima zarazu zvanu vitiligo. Intervju je posmatralo oko 90 miliona Amerikanaca i tako je zauzeo četvrto mesto na listi najgledanijih neprofitnih programa u istoriji američkih televizizija. Tako je započeta javna debata na temu vitiligo jer do tada je bio manje poznat. Album koji je izdao 1991. je ponovo izdat i probio se među deset najboljih, više nego li originalno izdanje.^[6][7][8]

1993. Džekson je optužen za seksualno maltretiranje trinaestogodišnjeg deteta Džordana Čendlera od strane samog deteta i njegovog oca Ivana Čendlera.^[78] Tada se, logično, prijateljstvo između Džeksona i Čendlera prekinulo. Vremenom kasnije Ivan je u snimanim razgovorima izjavljivao da ako prođe kroz ovo, osvojiće veliko vreme i da nema šansi da će izgubiti. Dodao je i da će proći kroz sve da bi Džeksonova karijera bila gotova.^[79] Godinu kasnije su se sreli. Džordan je rekao svom ocu da je Džekson dodirivao njegov penis.^[80] Ivan Čendler i Džekson, reprezentovani sa svojim pravnim timovima, započeli su neuspešne pregovore oko finansijskog dogovora; inicirao ih je Ivan a izvođač je dao nekoliko ponuda. Džordan Džendler je rekao psihijatru i kasnije policiji da ga je Džekson prinuđivao na ljubljenje, masturbaciju i oralni seks. Dečak je navodno dao niz detaljnih opisa pomenutog.^[81]

Zvanična istraga je počela. Neverlend renč je istražen, deca koja su bila tamo i članovi porodice su snažno demantovali priče da je Džekson pedofil.^[81] Džeksonova slika je okrenuta na dolje kada ga je sestra La Toja optužila da je pedofil da bi taj stav kasnije opovrgla.^[82] Džekson je pristao na svlačenje dogovoreno na ranču. Istraga je vođena radi poređenja tela sa opisom koju je dečak dao. Doktori su izjavili da postoje velike sličnosti između opisanog i viđenog ali da to ne može biti definitivno.^[82] Džekson je davao emocionalne izjave na raznim događajima, govorio je da je nevin, kritikovao je kroz šta je sve prošao kao i svlačenje koje je morao vršiti.^[78]

Džekson je počeo uzimati lekove za smirenje, valijum, ksanaks i ativan da bi prebrodio stres u toku istrage. U toku jeseni 1993., postao je zavisan na droge.^[83] Džeksonovo zdravstveno stanje je bilo toliko narušeno da je odložio svetsku turneju i imao je višemesečno odvikavanje od droga.^[84] Zbog stresa, prestao je da se hrani i time izgubio veliki dio mase.^[85] Videvši da je nemoguće da nastavi proces, prijatelji i javni predstavnici su ga predstavljali, tako da je većinu kasnijeg toka propustio.^[84][85]

Reakcije medija su stavile Džeksona u nezavidnoj poziciji.^[86] Navođeno je da Džekson novcem „krije“ svoja dela dajući velike svote.^[87] Prvog januara 1994., Džekson se sastao sa porodicom Džendler i njihovim timom van suda i otplatio je 22 miliona dolara. Nakon toga, Džordan Čendler je odbijao da nastavi proces sa Kriminalnom policijom. Džekson nijednom nije bio optuživan, dokaza nije bilo dovoljno i država je zatvorila slučaj.^[88]

Kasnije, iste godine, Džekson je oženio Lisu Meri Presli, ćerku Elvisa Preslija. Prvi put su se sreli 1975. za vreme posete Džeksonove porodice u eM-Dži-eM grand hotelu da bi ponovo 1993. pomoću zajedničkog prijatelja.^[86] Bili su u kontaktu svakog dana preko telefona. Kada su optužbe sa uznemiravanje deteta postale javne, Džekson se vezao za Presli zbog podrške koju mu je pružala.^[83] Ona je govorila da ne veruje da je bilo šta loše uradio i da se zaljubljuje u njega. Dodala je da ga želi spasiti i da misli da može to uraditi.^[89] Kada je Džekson razgovarao sa njom telefonom jeseni 1993., zaprosio je pitanjem: „Ako bih te pitao da se udaš za mene, da li bi pristala?“^[83] Venčali su se u Dominikanskoj Republici u tajnosti.^[90] Nakon manje od dve godine, razveli su se ostavši prijatelji.^[90][91]

1995.-1999. : „HIStory“, drugo venčanje i očinstvo

Jedna od mnogih identičnih Džeksonovih statua koja je putovala Evropom sa ciljem da promoviše album HIStory.

1995., Džekson je ujedinio svoj katalog „Northern Songs“ sa jednom Sonijevom izdavačkom divizijom stvorivši „Sony/ATV Music Publishing“. Tako je postao vlasnik pola kompanije, zaradio je 95 miliona dolara i dobio je prava na još više pesama.^[42][92] Zatim je izdao album na dva diska „HIStory: Past, Present and Future I“. Prvi disk, HIStory Begins, je bio kompilacija 15 najvećih pesama i bio je 2001. reizdat kao „Greatest Hits- HIStory Vol. I“. Drugi disk, „HIStory Continues“, je sadržao 15 novih pesama. Album je debitovao na prvom mestu u Sjedinjenim Državama gde je sertifikovan za prodaju od 7 miliona kopija.^[93] Najprodavaniji je svih vremena u kategoriji albuma koji se sastoje od dva ili više diskova i to u 20 miliona kopija (odnosno 40 miliona diskova).^[71][94] Bio je nominovan Gremijem za „Najbolji album“.^[95]

Prvi izdati singl sa albuma je bio „Scream/Childhood“. „Scream“ je bio duet Džeksona i njegove najmlađe sestre Dženet. Singl je prvi u istoriji „Bilborda hot 100“ koji je debitovao na petom mestu i bio je nominovan Gremijem za „Najbolju pop vokalnu saradnju“.^[95] „You Are Not Alone“ je bio drugi singl sa „HIStory“; drži Ginisov rekord kao prva pesma ikada koja je debitovala na prvom mestu „Bilborda Hot 100“.^[63] Pesma je nominovana Gremijem za „Najbolje pop vokalno izvođenje“.^[95] Krajem 1995., Džekson je prebačen u bolnicu nakon gubitka svesti tokom probe za jedan televizijski nastup; onesvešćenje je izazvao napad panike.^[96] „Earth Song“ je bio treći singl sa albuma i našao se na vrhu liste u Ujedinjenom Kraljevstvu gde je prodat u oko milion kopija. Singl je najuspešniji Džeksonov u UK.^[95]

Svetska turneja albuma „HIStory“ je počela 7. septembra 1996. i završila se 15. oktobra 1997. Džekson je održao 82 koncerta na 5 kontinenata, u 35 zemalja odnosno u 58 gradova pred ukupno više od 4, 5 miliona ljudi.^[57] Tokom turneje u Australiji, Džekson je oženio dermatološku sestru Debru Džin Rouv sa kojom je dobio sina, Majkla Džozefa Džeksona Juniora (poznat kao Princ) i ćerku, Paris Majkl Ketrin Džekson.^[91][97] Par se prvi put sreo sredinom osamdesetih kada je Džeksonu dijagnoziran vitiligo. Debra je pomagala Džeksonu godinama u vezi bolesti i pružala mu emocionalnu podršku. Stvorili su jako prijateljstvo da bi se onda zaljubili jedno u drugo.^[98] Prvobitno nisu planirali da se venčaju ali nakon saznanja Debrine trudnoće, Džeksonova majka im je tražila brak.^[99] Par se razveo 1999. Debra je prepustila Džeksonu puno starateljstvo nad decom i ostala je sa njim prijatelj.^[100]

1997., Džekson je izdao „Blood on the Dance Floor: HIStory in the Mix“ koji je sadržao remikse hit singlova sa „HIStory“ i pet novih pesama. Do 2007., album je prodat širom sveta u 6 miliona kopija i jedan je od najprodavanijih remiks albuma svih vremena. Bio je na prvom mestu u UK kao i njegov naslovni singl.^[101][102] U Sjedinjenim Državama, album je sertifikovan platinastim tiražom iako se našao tek na 24. mestu.^[55][95]

Tokom juna 1999., Džekson je bio uključen u niz humanitarnih akcija. Zajedno sa Lučanom Pavarotijem je prisustvovao na koncertu u Modeni, Italija. Koncert je podržan od strane neprofitne organizacije Warchild sa ciljem da se pomogne izbeglicama sa Kosova kao i deci iz Gvatemale.^[103] Kasnije istog meseca, Džekson je organizovao dva koncerta pod nazivom „Majkl Džekson i prijatelji“ (енг. Michael Jackson & Friends), od kojih se po jedan održao u Nemačkoj i Severnoj Koreji. Drugi izvođači koji su nastupali su bili: Sleš, Skorpions, Luter Vandros, A. R. Rahman, Prabu Deva Sundaram, Šobana Ćandrakumar, Andrea Bočeli i Lučano Pavaroti. Sav zarađen novac je prosleđen Crvenom krstu, Deci Nelsona Mendele i Unesku.^[104]

2000.-2002. : Spor, „Invincible“ i treće dete

2000., Džekson je uvršten u Ginisovu knjigu rekorda jer je donirao 39 humanitarnih akcija, više nego ijedan zabavljač ili ijedna osoba.^[105] Te godine, čekao je dozvole da ponovo izda svoje albume; ponovnim izdanjem starog materijala bi brže ispunio uslove postavljenje od strane Sonija kojim je obavezan u ugovoru (1991. kada je obnovio saradnju, pristao je na to da izda određen broj albuma koji je postavljen u ugovoru te izdavanjem albuma starog materijala bi brže ispunio obećanje). Međutim, dozvole nije dobio jer neki pojedinosti iz dogovora to nisu omogućivale. Džekson je zatim otvorio istragu misleći da pravni zastupnik koji ga je predstavljao tokom dogovaranja je predstavljao Soni stvarajući sukob interesa.^[102] Džekson je takođe bio zabrinut zbog drugog sukob interesa. Soni je godinama pritiskao Džeksona da proda svoj deo muzičkog kataloga koji je delio sa njegovim.^[106] Kada bi Džeksonova karijera ili finansijska situacija bia pogoršana, morao bi prodati katalog. Ove konflikte je Džekson koristio kako bi, uslovno rečeno, ranije izašao iz ugovora.^[102] Pre izdanja predstojećeg albuma, Invincible, Džekson je informisao vodećeg čoveka Sonija Tomija Motolu da će napustiti njegovu kompaniju.^[102] Nakon izdanja albuma, predviđeni singlovi, spotovi i promocije su otkazane. Džekson je izjavio u julu 2002. da je Motola „đavo“ i „rasista“ koji ne podržava afroameričke izvođače nego ih samo koristi zbog svoje lične koristi.^[102] Optužio je Motolu da je rekao za njegovog kolegu Irva Gotija da je „debeli crnja“.^[107] Soni je osporavao sve Džeksonove tvrdnje navodeći da je on odbio da održi turneju u Sjedinjenim Američkim Državama.^[108]

Šest godina nakon svog poslednjeg studijskog albuma i nakon provođenja dosta vremena krajem devedesetih i početkom novog milenijuma u javnosti, Džekson je izdao svoj deseti studijski album, „Invincible“. Da bi promovisao album što bolje, organizovao je dva specijalna koncerta u Medison Skver Gardenu povodom trideset godina svoje solo karijere. Koncerti su održani u septembru 2001. Džekson se pojavio na bini zajedno sa braćom prvi put od 1984.^[109] Osim njih, nastupili su: Ašer, Mija, Vitni Hjuston, eN Sink, Sleš i mnogi drugi.^[26] Ubrzo posle napada 11. septembra 2001., Džekson je pomogao organizaciji humanitarnog koncerta „Ujedinjeni stojimo: Šta još mogu dati“(енг. United We Stand: What More Can I Give) koji se održao u Vašingtonu 21. oktobra iste godine. Kraj koncerta su obeležili mnogi izvođači predvođeni Džeksonom i pesmom koju je napisao, „What More Can I Give“.^[106] „Invincible“ je bio komercijalni uspeh debitujući na prvom mestu u 13 zemalja. Prodat je u 10 miliona kopija širom sveta. Sertifikovan je duplim platinastim tiražom u Americi.^{[55][71][106]} Kako god, prodaje albuma su bile izrazito niže u odnosu na prodaje pevačevih prethodnih izdanja kako zbog oslabljenje muzičke pop industrije i oskudne promocije, tako zbog spora sa Sonijem i turneje koja nije održana.^[106] Sa albuma su izdata tri singla: „You Rock My World“, „Cry“ i „Butterflies“ za koji nije snimljen spot.

Džeksonovo treće dete, Princ Majkl Džekson II ( poznat kao Blenket), je rođeno 2002.^[110] Džekson nije otkrivao identitet detetove majke ali je rekao da je dete rođeno putem vantelesne oplodnje.^[100] Iste godine u novembru, Džekson je pokazao fanovima dete držeći ga na balkonu jedne hotelske sobe u Berlinu. Sa obzirom da je držao dete jako nesigurno i to na četvrtom spratu, mediji širom sveta su ga kritikovali. Kasnije, Džekson se izvinio za incident nazivajući ga užasnom greškom.^[111]

2003.-2007. : Dokumentarac, suđenje i poslovni poduhvati

2003. Soni je izdao kompilaciju Džeksonovih hitova na ЦД-у i DVD-u. U Sjedinjenim Državama, album je zauzimao 13. poziciju gde je odlikovan platinastim tiražom. U Ujedinjenom Kraljevstvu je odlikovan za prodaju od najmanje 1.2 miliona kopija.^[55][112]

Televizija Granada je snimila dokumentarac koji se zove „Život sa Majklom Džeksonom“. Tu je pevač snimljen dok se drži za ruke i priča o deljenju kreveta sa mladim Gavinom Arvicom koji ga je kasnije tužio za seksualno maltretiranje.^[113] U istom dokumentarnom filmu, Džekson je prilikom snimanja trošio velike svote novca tako da bi nekad samo u jednoj ekskluzivnoj robnoj kući potrošio više miliona američkih dolara. Kratko nakon što se počeo film prikazivati, Džekson je optužen za pedofiliju i davanje alkohola od strane pomenutog dečaka Gavina Arvica. U to vreme dečak je imao 14 godina.^[113]

Džekson je demantovao sve optužbe govoreći da ta spavanja nisu bila seksualne prirode. Njegov prijatelj Elizabet Tejlor ga je branila govoreći da je bila tu kada su njih dvojica: „bili u krevetu i gledali televiziju. Tu nije bilo ništa nenormalno. Nije bilo dodira. Smejali smo se kao deca i gledali smo dosta toga od Volta Diznija.“^[114] Za vreme istrage, Džeksonov profil je bio istraživao doktor Stena Kec. Bilo mu je potrebno nekoliko sati da to obavi i sa tužiocem. Njegov zaključak je bio da je Džekson postao regresivni desetogodišnjak i da ipak se ne podudara sa karakteristikama pedofila.^[115]

Pre predstojećeg suđenja, Džekson je postao zavistan na morfin i demerol, ponovo posle skoro jedne decenije. Suđenje je započeto dve godine nakon podnešenih tužbi. Trajalo je pet meseci, do kraja maja 2005. Za vreme suđenja, pevač je bio pod jakim stresom i izgubio je veliki dio mase što je dodatno uticalo na njegovu pojavu. U junu, Džekson je oslobođenih svih optužbi.^{[116][117][118]} Nakon suđenja, Džekson se preselio na jednom ostrvu u Bahreinu kao gost Šeika Abdulaha.^[119]

Kasnije, Soni izdaje kompilaciju video singlova „Visionary: The Video Singles“ na evropskom tržištu.^[120] U SAD- u je taj set izdat 14. novembra 2006.^[121]

Tokom 2006. Džekson je imao česte finansijske probleme, pogotovo nakon gubitka vlasništva nad Neverlendom.^[122] Da bi ih se rešio, polovinu svog dela kataloga je prodao Soniju. Nakon tog poslovnog poduhvata, njemu je ostalo 25% kataloga a Soniju 75%.^{[92][123][124]}

Jedan od prvih snimljenih javnih Džeksonovih pojavljivanja od suđenja je bio u novembru 2006. kada je posetio London da bi se sastao sa predstavnicima Ginisovih rekorda. Oni su mu uručili priznanja za osam rekorda među kojim za „Prvog zabavljača koji je zaradio više 100 miliona dolara za godinu dana“ i za „Najuspešnijeg zabavljača svih vremena“.^[63] Džekson je isto tako nagrađen „Dijamantskom nagradom“ 15. novembra 2006. za prodaju više od 100 miliona albuma na dodeli Svetskih muzičkih nagrada.^[71] Odmah nakon smrti Džejmsa Brauna se vratio u Americi. On i 8 000 hiljada su mu odali poslednje počasti na sahrani 30. decembra 2006.^[125] Krajem 2006., Džekson se složio da podeli starateljstvo nad svoje prvo dvoje dece sa bivšom ženom Debrom Rouv.^[126] 2007. sa Sonijem je kupio katalog „Famous Music LLC“. Ovo poslovanje mu je donelo prava nad pesmama Eminema, Šakire, Beka i drugih.^[127]

2008.-2009. : „Thriller 25“, planirani povratak na scenu i smrt

Da bi proslavio 25 godina od izdanja albuma „Thriller“, Džekson je objavio „Thriller 25“, specijalnu ediciju najprodavanijeg albuma svih vremena koja se sastoji od svih pesama sa prvobitnog albuma, remiksa, nove pesme „For All Time“ i DVD- a. Sa reizdanja su izdata dva singla kako bi se modernizovao uspeh: „The Girl Is Mine 2008“ i „Wanna Be Startin‘ Somethin‘ 2008“. „Thriller 25“ je bio komercijalan uspeh nalazeći se pri tom na prvom mestu u osam evropskih zemalja. Dosegao je broj dva u SAD- u, broj tri u UK i top 10 u više od 30 nacionalnih lista.^{[128][129][130]} Bio je nepodesan da se nađe na „Bilbordovoj“ listi 200 najboljih albuma ali se našao na vrhu liste pop kataloga gde je ostao 11 uzastopnih nedelja.^{[131][132][133]} Za 12 nedelja, „Thriller 25“ je prodat u više od tri miliona kopija.^[134] Do novembra 2008., u Americi je prodat u oko 688 hiljada kopija što je bilo dovoljno da postane najprodavaniji pop katalog album 2008.^[133]

Povodom 50. Džeksonovog rođendana, Soni je izdao kompilacioni album, „King of Pop“. Album je izdat u određenim zemljama gde su fanovi sami glasajući odlučivali koje će se pesme naći na njihovoj nacionalnoj verziji.^[135][136] Iako nije izdat u SAD- u, „King of Pop“ se našao među 10 najboljih u većini zemalja u kojim je izdat.^[137][138]

Od 13. jula 2009. do 6. marta 2010., Džekson je planirao da održi 50 rasprodatih koncerata u londonskoj O2 areni na kojem je trebalo da prisustvuje ukupno više od milion ljudi. Prema informacijama pevačevog vebsajta, prodaje karata bile su srušile nekoliko rekorda. Za vreme pres konferencije, Džekson je najavio moguće penzionisanje.^[139][140]

25. juna 2009., Džekson je prebačen u bolnicu nakon što je po svemu sudeći imao infarkt. Umro je istog dana.^[141]

Uticaj

Džeksonova zvezda na „Šetalištu slavnih“, postavljena 1984.

Džekson ima značajan uticaj na muziku i kulturu širom sveta. Srušio je rasne barijere, transformisao spotove i otvorio put modernoj pop muzici u njegovoj zemlji. Džeksonov rad, svojstven muzički zvuk i vokalni stil je uticao na mnoge hip hop, pop i ritam i bluz izvođače kao što su: Maraja Keri,^[12] Ašer,^[142] Britni Spirs,^[12] Džastin Timberlejk^[106] i R. Keli.^[143] Tokom velikog dela svoje karijere, uticao je na mlade generacije svojim muzičkim i humanitarnim radom.^[144]

U svojoj karijeri je primio veliki broj nagrada i priznanja: Svetsku muzičku nagradu za „Najprodavanijeg muškog popa izvođača milenijuma“, Američku muzičku nagradu za „Izvođača veka“, Bambi nagradu za „Pop izvođača milenijuma“.^[26][145] Dva puta je uvršten u „Rokenrol hali slavnih“, jednom kao član Džeksona 5 1997. i kao solo izvođač 2001. Džekson je uvršten i u „Hali slavnih tekstopisaca“ 2002.^[26] 1984. je dobio svoje mesto na holivudskom „Šetalištu slavnih“. Vlasnik je nekoliko Ginisovih rekorda, 13 Gremi nagrada, 13 broj jedan singlova- više nego ijedan muški izvođač- i 750 miliona prodatih albuma koji ga čine najprodavanijim muškim izvođačem na svetu.^{[23][63][71][146][147][148]}

Sredinom osamdesetih, „Tajm“ je opisao Džeksona kao „najvrelijim fenomenom od Elvisa Preslija“.^[29] 1990., „Veniti Fer“ ga je nazvao „najpopularnijim izvođačem u istoriji šou biznisa“.^[61] Tom Atli („Dejli Telegraf“) je izjavio da je Džekson „ekstremno bitna figura u istoriji popularne muzike“ i „genije“.^[149] Procenjuje se da je njegova ukupna zarada od albuma, spotova, koncerata i dr. oko 500 miliona dolara; neke analize špekuliraju da njegovu muzički katalozi su možda vredni više od milijardu dolara.^[62][150] Navođen kao jedan od najpoznatijih muškaraca na svetu, Džeksonov jako poznat privatan život zajedno sa njegovom uspešnom karijerom ga čini delom popularne kulture za poslednje decenije.^[71][151]

Diskografija

Glavni članci: Diskografija Majkla Džeksona i Diskografija singlova Majkla Džeksona

• „Got to Be There“ (1972.)
• „Ben“ (1972.)
• „Music and Me“ (1973.)
• „Forever, Michael“ (1975.)
• „Off the Wall“ (1979.)
• „Thriller“ (1982.)
• „Bad“ (1987.)
• „Dangerous“ (1991.)
• „HIStory“ (1995.)
• „Invincible“ (2001.)

Pogledati

• Pop muzika
• Džekson 5
• Diskografija Majkla Džeksona
• „Thriller“

Izvori

1. Michael Jackson, Pop's Thrilling King, Dead at 50 na sajtu EOnline!
2. Michael Jackson is dead на LATimes.com
3. George, p. 20
4. „Michael Jackson's Secret Childhood”. VH1. Arhivirano iz originala na datum 2008-09-15. Pristupljeno 20. 06. 2008.
5. Taraborrelli, p. 20–22
6. Campbell (1995), p. 14–16
7. Lewis, p. 165–168
8. George, p. 45–46
9. Taraborrelli, p. 620
10. Taraborrelli, p. 602
11. „The Jackson Five”. Rock and Roll Hall of Fame. Pristupljeno 29. 05. 2007.
12. „Michael Jackson: Biography”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala na datum 2008-02-20. Pristupljeno 14. 02. 2008.
13. George, p. 22
14. Taraborrelli, p. 138–144
15. Taraborrelli, p. 163–169
16. George, p. 23
17. Taraborrelli, p. 205–210
18. George, p. 37–38
19. „Michael Jackson: Off the Wall - Classic albums - Music - Virgin media”. Virgin Media. Pristupljeno 12. 12. 2008.
20. „Gold and Platinum”. Recording Industry Association of America. Pristupljeno 8. 04. 2008.
21. Taraborrelli, p. 188
22. Taraborrelli, p. 191
23. „Grammy Award Winners”. National Academy of Recording Arts and Sciences. Pristupljeno 14. 02. 2008.
24. Lewis, p. 47
25. „Sony announces Thriller 25”. Reuters. (November 30, 2007). Arhivirano iz originala na datum 2007-12-19. Pristupljeno 17. 04. 2008.
26. George, p. 50–53
27. „Michael Jackson Opens Up”. CBS. (November 6, 2007). Pristupljeno 24. 07. 2008.
28. „Music Icon Quincy Jones Kicks-Off New Series in Tribune Newspapers”. PR Newswire. (January 16, 2009). Arhivirano iz originala na datum 2009-04-13. Pristupljeno 24. 01. 2009.
29. Cocks, Jay (19. 3. 1984.). „Why He's a Thriller”. Time. Arhivirano iz originala na datum 2012-06-12. Pristupljeno 17. 3. 2007.
30. Taraborrelli, p. 226
31. „Michael Jackson”. VH1. (2007). Arhivirano iz originala na datum 2010-03-05. Pristupljeno 22. 02. 2007.
32. Pareles, Jon (14. 1. 1984.). „Michael Jackson at 25: A Musical Phenomenon”. The New York Times. Pristupljeno 30. 3. 2009.
33. Harrington, Richard (9. 10. 1988.). „Prince & Michael Jackson: Two Paths to the Top of Pop”. The Washington Post. Arhivirano iz originala na datum 2007-10-11. Pristupljeno 21. 5. 2007.
34. Taraborrelli, p. 238–241
35. Kisselgoff, Anna (6. 03. 1988.). „Dancing feet of Michael Jackson”. The New York Times. Pristupljeno 23. 07. 2008.
36. Taraborrelli, p. 279–287
37. Taraborrelli, p. 304–307
38. Taraborrelli, p. 315–319
39. Taraborrelli, p. 320
40. Taraborrelli, p. 340–344
41. Taraborrelli, p. 333–337
42. „Michael Jackson sells Beatles songs to Sony”. The New York Times. (November 8, 1995). Pristupljeno 23. 07. 2008.
43. „Bad Fortunes”. The Guardian. (June 15, 2005). Pristupljeno 23. 07. 2008.
44. Taraborrelli, p. 355–361
45. „Music's misunderstood superstar”. BBC. (June 13, 2005). Pristupljeno 14. 07. 2008.
46. George, p. 41
47. Taraborrelli, p. 370–373
48. Taraborrelli, p. 434–436
49. „Surgeon: Michael Jackson A 'Nasal Cripple'”. ABC News. (February 8, 2003). Pristupljeno November 11, 2006.
50. Jackson, p. 229–230
51. Taraborrelli, p. 312–313
52. Taraborrelli, p. vii
53. Cocks, Jay (14. 09. 1987.). „The Badder They Come”. Time. Arhivirano iz originala na datum 2009-05-02. Pristupljeno 23. 07. 2008.
54. Leopold, Todd (6. 06. 2005.). „Michael Jackson: A life in the spotlight”. CNN. Arhivirano iz originala na datum 2012-07-13. Pristupljeno 5. 05. 2008.
55. „Gold and Platinum”. Recording Industry Association of America. Arhivirano iz originala na datum 2013-07-25. Pristupljeno 27. 04. 2008.
56. Savage, Mark (29. 08. 2008.). „Michael Jackson: Highs and lows”. BBC. Pristupljeno November 25, 2008.
57. Lewis, p. 95–96
58. Harrington, Richard (12. 1. 1988.). „Jackson to Make First Solo U.S. Tour”. The Washington Post. Arhivirano iz originala na datum 2009-09-03. Pristupljeno 23. 07. 2008.
59. Jackson, p. 29–31
60. George, p. 42
61. George, p. 43–44
62. Gundersen, Edna (19. 02. 2007.). „For Jackson, scandal could spell financial ruin”. USA Today. Pristupljeno 23. 07. 2008.
63. „Jackson receives his World Records”. Yahoo!. (November 14, 2006). Arhivirano iz originala na datum 2011-05-27. Pristupljeno November 16, 2006.
64. Jackson, Michael. HIStory booklet. Sony BMG. p 3
65. Keehner, Jonathan; Mider, Zachary R. (11. 05. 2008.). „Michael Jackson's Neverland Loan Sold by Fortress to Colony”. Bloomberg L.P.. Pristupljeno 12. 05. 2008.
66. „Remarks on the Upcoming Summit With President Mikhail Gorbachev of the Soviet Union”. The American Presidency Project. (April 5, 1990). Pristupljeno 8. 04. 2007.
67. „Blacks who give back”. Ebony. (March 1990). Arhivirano iz originala na datum 2012-07-08. Pristupljeno 23. 07. 2008.
68. Taraborrelli, p. 382
69. „Michael Jackson sulla sedia a rotelle”. Affari Italiani. 11. 08. 2008.. Arhivirano iz originala na datum 2008-08-22. Pristupljeno 10. 05. 2009.
70. Carter, Kelley L. (11. 08. 2008.). „New jack swing”. Chicago Tribune. Arhivirano iz originala na datum 2008-12-16. Pristupljeno 21. 08. 2008.
71. „The return of the King of Pop”. MSNBC. (November 2, 2006). Pristupljeno 8. 06. 2008.
72. Taraborrelli, p. 459
73. Harrington, Richard (5. 02. 1992.). „Jackson to Tour Overseas”. The Washington Post.
74. Taraborrelli, p. 452–454
75. „Stars line up for Clinton celebration”. Daily News of Los Angeles. (January 19, 1993).
76. Smith, Patricia (20. 01. 1992.). „Facing the music and the masses at the presidential gala”. The Boston Globe.
77. Johnson, Robert (May 1992). „Michael Jackson: crowned in Africa”. Ebony. Pristupljeno 23. 07. 2008.
78. „1993: Michael Jackson accused of child abuse”. BBC. (February 8, 2003). Pristupljeno November 11, 2006.
79. Taraborrelli, p. 477–478
80. Taraborrelli, p. 485–486
81. Taraborrelli, p. 496–498
82. Taraborrelli, p. 534–540
83. Taraborrelli, p. 518–520
84. Taraborrelli, p. 524–528
85. Taraborrelli, p. 514–516
86. Taraborrelli, p. 500–507
87. Campbell (1995), p. 47–50
88. Taraborrelli, p. 540–545
89. Taraborrelli, p. 510
90. „She's Out Of His Life”. CNN. (January 18, 1996). Pristupljeno 24. 07. 2008.
91. Taraborrelli, p. 580–581
92. Leeds, Jeff (13. 04. 2006.). „Michael Jackson Bailout Said to Be Close”. The New York Times. Pristupljeno 23. 07. 2008.
93. „Top 100 Albums (Page 2)”. Recording Industry Association of America. Pristupljeno 16. 04. 2008.
94. Putti, Laura (24. 08. 2001.). „Il nuovo Michael Jackson fa un tuffo nel passato”. La Repubblica. Pristupljeno 10. 05. 2009.
95. George, p. 48–50
96. Taraborrelli, p. 576–577
97. Taraborrelli, p. 597
98. Taraborrelli, p. 570
99. Taraborrelli, p. 586
100. Taraborrelli, p. 599–600
101. Rojek, Chris (2007). Cultural Studies. Polity. str. 74. ISBN 0745636837.
102. Taraborrelli, p. 610–612
103. „Ricky Martin, Mariah Carey, Michael Jackson, Others To Join Pavarotti For Benefit”. VH1. (May 5, 1999). Arhivirano iz originala na datum 2011-10-18. Pristupljeno 30. 05. 2008.
104. „Slash, Scorpions, Others Scheduled For "Michael Jackson & Friends"”. VH1. (May 27, 1999). Arhivirano iz originala na datum 2010-02-21. Pristupljeno 30. 05. 2008.
105. Lewis, p. 8–9
106. Taraborrelli, p. 614–617
107. Jackson, Jermaine ((December 31, 2002)). Interview with Jermaine Jackson. Intervju sa Connie Chung. Connie Chung Tonight. Pristupljeno 2. 07. 2008.
108. Burkeman, Oliver (8. 07. 2002.). „Jacko gets tough: but is he a race crusader or just a falling star?”. The Guardian. Pristupljeno 23. 07. 2008.
109. Branigan, Tania (8. 09. 2001.). „Jackson spends £20m to be Invincible”. The Guardian. Pristupljeno 23. 07. 2008.
110. „Michael Jackson”. Daily Mirror. Pristupljeno 29. 05. 2009.
111. Vineyard, Jennifer (November 20, 2002). „Michael Jackson Calls Baby-Dangling Incident A 'Terrible Mistake'”. MTV. Arhivirano iz originala na datum 2010-11-20. Pristupljeno 3. 03. 2009.
112. „BPI Searchable database - Gold and Platinum”. British Phonographic Industry. Arhivirano iz originala na datum 2008-12-04. Pristupljeno 25. 01. 2009.
113. Taraborrelli, p. 640
114. „Elizabeth Taylor defends Michael on Larry King Live”. CNN. (May 30, 2006). Pristupljeno November 11, 2006.
115. Taraborrelli, p. 648
116. Taraborrelli, p. 661
117. Davis, Matthew (6. 06. 2005.). „Michael Jackson health concerns”. BBC. Pristupljeno 14. 04. 2008.
118. Associated Press (13. 6. 2005.). „Michael Jackson jury reaches verdict”. Pristupljeno 12. 07. 2008.
119. Toumi, Habib (23. 1. 2006.). „Jackson settles down to his new life in the Persian Gulf”. Gulf News. Pristupljeno November 11, 2006.
120. „M J Visionary”. Sony BMG. Arhivirano iz originala na datum 2008-04-08. Pristupljeno November 11, 2006.
121. „Michael Jackson Visionary ...The Video Singles”. Sony BMG. Arhivirano iz originala na datum 2007-10-24. Pristupljeno November 14, 2006.
122. McNamara, Melissa (17. 3. 2006.). „Jackson Closes Neverland House”. CBS. Arhivirano iz originala na datum 2009-05-02. Pristupljeno November 11, 2006.
123. „Jackson strikes deal over loans”. BBC. (April 14, 2006). Pristupljeno November 11, 2006.
124. Ackman, Dan (14. 05. 2005.). „Really Odd Facts About Michael Jackson”. Forbes. Pristupljeno 20. 08. 2008.
125. Reid, Shaheem (30. 12. 2006.). „James Brown Saluted By Michael Jackson at Public Funeral Service”. MTV. Arhivirano iz originala na datum 2012-01-24. Pristupljeno 31. 12. 2006.
126. „Jackson child custody battle ends”. BBC. (September 30, 2006). Pristupljeno 16. 04. 2008.
127. „Michael Jackson buys rights to Eminem tunes and more”. Rolling Stone. (May 31, 2007). Arhivirano iz originala na datum 2007-12-27. Pristupljeno 23. 06. 2008.
128. „Zona Musical” (Spanish). zm.nu. Arhivirano iz originala na datum 2008-03-29. Pristupljeno 5. 04. 2008.
129. „Thriller the best selling album of all time”. digitalproducer. (February 20, 2008). Arhivirano iz originala na datum 2008-09-01. Pristupljeno 6. 04. 2008.
130. „Michael Jackson Thriller 25”. ultratop.be. Pristupljeno 6. 04. 2008.
131. Grein, Paul (18. 05. 2008.). „Diva Smackdown”. Yahoo!. Pristupljeno 22. 05. 2008.
132. Caulfield, Keith (20. 02. 2008.). „Big Grammy Gains For Many; King of Pop Returns”. Billboard. Pristupljeno 20. 02. 2008.
133. Waddell, Ray (November 7, 2008). „Michael Jackson Eyeing London Run?”. Billboard. Pristupljeno November 8, 2008.
134. Friedman, Roger (16. 05. 2008.). „Jacko: Neverland East in Upstate New York”. Fox News Channel. Pristupljeno 22. 05. 2008.
135. „Choose The Tracks On Michael Jackson's 50th Birthday Album!”. Sony BMG. (June 20, 2008). Arhivirano iz originala na datum 2009-06-30. Pristupljeno 20. 06. 2008.
136. „MJ50 - Michael Jackson”. mj50.com. Pristupljeno 20. 06. 2008.
137. „Michael Jackson - King of Pop”. acharts.us. Pristupljeno 11. 09. 2008.
138. „King of Pop”. www.ultratop.be. Pristupljeno 5. 09. 2008.
139. Kreps, Daniel (12. 03. 2009.). „Michael Jackson’s “This Is It!” Tour Balloons to 50-Show Run Stretching Into 2010”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala na datum 2009-09-20. Pristupljeno 24. 03. 2009.
140. Foster, Patrick (6. 03. 2009.). „Michael Jackson grand finale curtain-raiser”. The Times. Arhivirano iz originala na datum 2011-08-11. Pristupljeno 24. 03. 2009.
141. Kreps, Daniel (25. 06. 2009.). „Michael Jackson Reportedly Hospitalized After Cardiac Arrest”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala na datum 2009-06-27. Pristupljeno 25. 06. 2009.
142. Jean-Louis, Rosemary (November 1, 2004). „Usher, Usher, Usher: The new 'King of Pop'?”. CNN. Pristupljeno 6. 03. 2007.
143. George, p. 24
144. „ADL happy with Michael Jackson decision”. Anti-Defamation League. (June 22, 1995). Arhivirano iz originala na datum 2012-05-06. Pristupljeno 1. 07. 2008.
145. „Michael Jackson and Halle Berry Pick Up Bambi Awards in Berlin”. Hello!. (November 22, 2002). Pristupljeno 23. 07. 2008.
146. „Most No. 1s By Artist (All-Time)”. Billboard. Arhivirano iz originala na datum 2012-05-26. Pristupljeno 8. 09. 2008.
147. „Pop Icon Looks Back At A "Thriller" Of A Career In New Interview”. CBS. (November 6, 2007). Arhivirano iz originala na datum 2013-10-21. Pristupljeno 14. 02. 2008.
148. Lee, Chris (31. 05. 2009.). „To this financier, Michael Jackson is an undervalued asset”. Los Angeles Times. Pristupljeno 31. 05. 2009.
149. Utley, Tom (8. 03. 2003.). „Of course Jackson's odd — but his genius is what matters”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala na datum 2008-06-01. Pristupljeno 23. 07. 2008.
150. „Witness: Jacko Lived Way Above Means”. Fox News Channel. (May 3, 2005). Pristupljeno 30. 05. 2007.
151. „Tom Sneddon: Dogged prosecutor”. BBC. (January 31, 2005). Pristupljeno 14. 08. 2008.

Izvori

• Campbell, Lisa (1993). Michael Jackson: The King of Pop. Branden. ISBN 082831957X.
• Campbell, Lisa (1995). Michael Jackson: The King of Pop's Darkest Hour. Branden. ISBN 0828320039.
• George, Nelson (2004). Michael Jackson: The Ultimate Collection knjižica. Sony.
• Guinness World Records (2003). Guinness World Records 2004. Guinness. ISBN 1892051206.
• Guinness World Records (2005). Guinness World Records 2006. Guinness. ISBN 1-904994-02-4.
• Jackson, Michael (1988). Moon Walk. Doubleday. ISBN 0385247125.
• Lewis, Jel (2005). Michael Jackson, the King of Pop: The Big Picture : the Music! the Man! the Legend! the Interviews!. Amber Books Publishing. ISBN 0-974977-90-X.
• Taraborrelli, J. Randy (2004). The Magic and the Madness. Tera Alta: Headline. ISBN 0-330-42005-4.

Za dalje čitanje

• Dineen, Catherine (1993). Michael Jackson: In His Own Words. Omnibus Press. ISBN 0711932166.
• Grant, Adrian (1994, 1997, 2002 and 2005). Michael Jackson: The Visual Documentary. Omnibus Press. ISBN 1-84449-432-2.
• Jackson, Michael (1988). Moonwalk. Doubleday. str. 143–144. ISBN 0-434-37042-8.
• Jackson, Michael (1992). Dancing The Dream. Doubleday. ISBN 0-385-40368-2.
• Jackson, Michael (2006). My World, The Official Photobook, Vol. 1. Triumph International. ISBN 0-9768891-1-0.
• Jones, Bob (2005). Michael Jackson: The Man Behind the Mask. Select Books Inc. ISBN 1590790723.
• Noonan, Damien (1994) (Audio book). Michael Jackson. Carlton Books. ISBN 1-85797-587-1.

Eksterni linkovi

Michael Jackson na Wikimedijinoj ostavi

• Oficijelni sajt
• Majkl Džekson na sajtu IMDb
• Filmografija^{[mrtav link]}
• Džeksonova stranica u Hali slavnih Arhivirano 2006-11-23 na Wayback Machine-u
• Džeksonovo porodično stablo Arhivirano 2008-06-11 na Wayback Machine-u
• Fan klub Arhivirano 2009-06-22 na Wayback Machine-u
• Fan blog Arhivirano 2011-04-13 na Wayback Machine-u