Jules Maigret (fonetski: Žil Megre) je fiktivni lik francuskogpolicijskog službenika koga je stvorio belgijski pisac Georges Simenon i iskoristio kao protagonista više desetaka kriminalističkih romana i priča, zbog čega je postao jedan od najpoznatijih fiktivnih detektiva u historiji žanra. Maigret služi kao komesar, odnosno jedan od šefova Regionalne direkcije Sudske policije Pariza.
Spomenik Julesu Maigretu koga je izradio Pieter d'Hont, postavljen 1966. godine u nizozemskom gradu Delfzijl gdje je Georges Simenon napisao prvi roman o njemu.
Maigret je opisan kao muškarac čiji krupan izgled i široka ramena odaju seljačko porijeklo, ali istovremeno i kao gurman, sklon piću i pušenju lule. Njegova omiljena metoda istrage zločina jest da se što bolje upozna sa mjestom i miljeom gdje se zločin odigrao kako bi što bolje shvatio karakter i motive potencijalnih počinitelja.
Prvi put se pojavio 1931. u romanu Pietr-le-Letton (Petar Latvijac), a iste godine još u nekoliko romana, uključujući La Nuit du carrefour (Noć na raskršću) koji je sljedeće godine ekraniziran u istoimenom filmu Jeana Renoira gdje je Maigretov lik tumačio Pierre Renoir. Otada su romani o Maigretu bili često adaptirani za film i televiziju, a među glumcima koji su ga glumačili je vjerojatno najpoznatiji Jean Gabin; zapažene su nastupe u ulozi Maigreta imali Francuz Bruno Cremer, Italijan Gino Cervi i Britanci Rupert Davies i Michael Gambon.
Moguće je da ovaj članak ili neki njegov dio sadrži zastarjele podatke Molimo vas da pomognete Wikipediji u ažuriranju članka, ukoliko je to moguće. Za više detalja, pogledajte stranicu za razgovor.
Romani i priče (kronološki redoslijed, uz mjesec i godinu izdanja)
Maigret voit rouge (majgret) réalisé en 1963 par Gilles Grangier avec Jean Gabin.
Maigret à Pigalle (majgret) réalisé en 1967 par Šablon:Lien avec Gino Cervi.
Maigret fait mouche (majgret, d'après La Danseuse du Gai-Moulin) réalisé en 1968 par Alfred Weidenmann avec Heinz Rühmann, scénario de Herbert Reinecker.
