From Wikipedia, the free encyclopedia
Indoktrinacija je proces nasilnog usađivanja ideja, stavova, kognitivnih strategija ili profesionalnih metodologija (videti doktrina).[1] Često se razlikuje od obrazovanja zbog činjenice da se od indoktrinisane osoba očekuje da ne dovodi u pitanje i kritički ne ispituje doktrinu koju je naučila.[2] Kao takav, termin se može koristiti pežorativno, često u kontekstu obrazovanja, političkog mišljenja, teologije ili religijske dogme. Učenje naučnim metodom, posebno, se ne može pravilno nazvati indoktrinacijom, u smislu da se osnovni principi nauke baziraju na kritičkoj evaluaciji i skeptičnom ispitivanju sopstvenih ideja, što je stav van bilo koje doktrine.[3] U praksi, međutim, određeni nivo neracionalne indoktrinacije, obično viđene kao needukativne, je uvek prisutan.[4] Termin je blisko povezan sa socijalizacijom; u standardnom govoru, indoktrinacija je često povezana sa negativnim konotacijama, dok se socijalizacija odnosi na kulturno ili obrazovno učenje.
Verska indoktrinacija, izvorni smisao indoktrinacije, odnosi se na proces prenošenja doktrine na autoritativan način, kao u katihizisu (vidi veronauka). Većina verskih grupa, među tzv. otkrivenim religijama, poučava nove članove o principima religije; ovo se sada obično ne naziva indoktrinacije od strane samih religija, delom i zbog negativne konotacije koju je ta reč stekla. Misterijske religije zahtevaju period indoktrinacije pre davanja pristupa ezoteričnim znanjima.
Kao pežorativan termin indoktrinacija podrazumeva nasilno ili prinudno teranje ljudi da deluju i razmišljaju na osnovu određene ideologije. Neki sekularni kritičari smatraju da sve religije indoktriniraju svoje pristalice, još kao decu, a ta optužba je napravljena u slučaju verskog ekstremizma. Sekte kao što je sajentologija koriste testove ličnosti i pritiske okoline da indoktrinišu nove članove. Neke religije imaju ceremonije inicijacije za decu od 13 godina i mlađu, kao što su Bar Micva, krštenje, Ši-Go-San i druge. U budizmu Hram dečaci su ohrabreni da prate veru dok su još veoma mladi. Kritičari religije, kao što je Ričard Dokins, tvrde da su deca religioznih roditelja često nepravedno indoktrinirana.[5] Proces izlaganja dece složenim ritualima inicijacije pre nego što su ona u stanju da kritički procene taj događaj je od strane Dokinsa i drugih kritičara religije viđen kao okrutan.
Početna psihološka priprema vojnika za vreme treninga se naziva indoktrinacija (nije pežorativ).
U oblasti informacione sigurnosti, indoktrinacija je početni brifing i uputstva data pre nego što neka osoba dobije pristup tajnim informacijama.[6]
Noam Čomski naznačava: "Za one koji uporno traže slobodu, ne može biti hitnijeg zadatka nego da uspeju da razumeju mehanizme i prakse indoktrinacije. Oni se lako vide u totalitarnim društvima, ali znatno teže u sistemu 'ispiranja mozga pod slobodom' kojima smo izloženi i koji isuviše često služimo kao voljni ili nesvesni instrumenti."[7]
Robert Džej Lifton tvrdi[8] da cilj fraza ili parola poput "krv za naftu", ili "seci i beži," nije da nastavi refleksivne razgovore već da ih zameni emotivno privlačnim frazama. Ova tehnika se zove kliše prestanka razmišljanja.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
