DDT

DDT (dihlor-difenil-trihloretan) je naziv za poznati i često korišćeni insekticid.

DDT
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj	50-29-3 Y
PubChem[1][2]	3036
ChemSpider[3]	2928 Y
UNII	CIW5S16655 Y
KEGG[4]	D07367
ChEBI	16130
ChEMBL[5]	CHEMBL416898 Y
ATC code	P03AB01,QP53AB01
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	C14H9Cl5
Molarna masa	354.49 g/mol
Gustina	0.99 g/cm³[6]
Tačka topljenja	108.5 °C
Tačka ključanja	260 °C (razlaže se)
Opasnost
EU-klasifikacija	T N
Opasnost u toku rada	T, N
R-oznake	R25 R40 R48/25 R50/53
S-oznake	(S1/2) S22 S36/37 S45 S60 S61
LD50	113 mg/kg (pacov)
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

DDT je organsko jedinjenje koje spada u klasu ugljovodonika alkana. Dolazi u obliku bezbojnih kristala ili belog praha; bez mirisa je ili je slabog neprodornog mirisa. Tačka topljenja je 108,5 do 109,0 ^oC; pri daljem zagrevanju se raspada. Ne rastvara se u vodi. Rastvara se u acetonu, etru, benzolu i kerozinu. Na insekte deluje kao kontaktni otrov. Poseduje visoku bioakumulativnu sposobnost i taloži se u mišićima i kostima.

Dobijanje

DDT je otkriven 1874. od strane Otmara Zajdlera, ali njegove hemijske osobine je otkrio tek 1939. godine Pol Herman Miler.^[7] DDT se dobija reakcijom između hlorbenzena (C₆H₅Cl) i trihloroetanola (C₂H₂Cl₃OH).

2 C₆H₅Cl + C₂H₂Cl₃OH → C₁₄H₉C_l5 + H₂O.

Primena

DDT je najpoznatiji insekticid iz grupe hlorisanih ugljovodonika. Imao je veoma veliku primenu za vreme Drugog svetskog rata^[8] u borbi protiv bolesti koje prenose komarci (npr. malarija). Zahvaljujući DDT-u, malarija je u potpunosti iskorenjena u Severnoj Americi i Evropi. Pored ovoga, imao je primenu i u uništavalju štetočina u poljoprivrednoj proizvodnji.

Štetno dejstvo

Kad je otkrivena njegova štetnost, upoteba DDT-a je zabranjena, prvo u SAD-u, a zatim u ostalom delu sveta. Već 1970-ih upotreba DDT-a je zabranjena u celom svetu.