Bakar-sulfat

Bakar(II) sulfat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule CuSO₄, gde je oksidacioni broj bakra +2. Poznato je još i pod nazivom plavi kamen i predstavlja najvažniju so bakra.

Ukoliko ste tražili drugo jedinjenje, vidite članak bakar(I) sulfat.

Bakar(II) sulfat
Kristal	Bakar-sulfat u prahu
Model	Model
IUPAC ime
Drugi nazivi	Kuprisulfat plavi kamen
Identifikacija
CAS registarski broj	7758-98-7 Y,  7758-99-8 (pentahydrate), 16448-28-5 (trihydrate)
PubChem[1][2]	24462
ChemSpider[3]	22870 Y
UNII	KUW2Q3U1VV Y
EINECS broj	231-847-6
KEGG[4]	C18713
MeSH	Copper+sulfate
ChEBI	23414
ChEMBL[5]	CHEMBL604 Y
RTECS registarski broj toksičnosti	GL8800000 (anhydrous) GL8900000 (pentahydrate)
ATC code	V03AB20
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	CuSO4
Molarna masa	159.61 g/mol (anhidrovan) 249.68 g/mol (pentahidrat)
Agregatno stanje	plava kristalna supstanca (pentahidrat) prljavobeli prah (anhidrovan)
Gustina	3.60 g/cm3 (anhidrovan) 2.284 g/cm3 (pentahidrat)
Tačka topljenja	110 °C (−4H2O) 150 °C (423 K) (−5H2O) < 650 °C raspada se
Rastvorljivost u vodi	31.6 g/100 ml (0 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	triklinična sistema
Geometrija molekula	oktaedar
Termohemija
Standardna molarna entropija So298	109.05 J K−1 mol−1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 0751 (anhidrovan) ICSC 1416 (pentahidrat)
EU-klasifikacija	Opasan po zdravlje (Xn) Iritant (Xi) Opasan za životnu sredinu (N)
EU-indeks	029-004-00-0
R-oznake	R22, R36/38, R50/53
S-oznake	S2, S22, S60, S61
Tačka paljenja	Ne gori
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	Nikl(II) sulfat Cink sulfat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Dobijanje

Plavi kamen se može dobiti na nekoliko načina^[6]:

• Otpaci bakra zagrevanjem sa sumporom u plamenoj peći daje bakar(I) sulfid, koji se na vazduhu oksiduje u sulfat.
• Može se dobiti i raspršavanjem razblažene sumporne kiseline na bakarne otpatke u tornju obloženom olovom, uz prisustvo vazduha:

${\displaystyle \mathrm {2Cu+2H_{2}SO_{4}+O_{2}\longrightarrow \;2CuSO_{4}+2H_{2}O} }$

• Dobija se i prženjem sulfidnih ruda bakra, pri čemu se bakar, ali i prisutno gvožđe oksiduju, pa se razdvajaju uz pomoć sumporne kiseline. Ipak, razdvajanje nije potpuno, pa plavi kamen sadrži i primese ovog drugog oksida.
• Čist sulfat se dobija u laboratoriji reakcijom kuprioksida sa sumpornom kiselinom, a potom kristalizacijom.

Fizička i hemijska svojstva

Anhidrovana so je vrlo higroskopna, što se inače i koristi za dokazivanje malih količina vode. Može se dobiti zagrevanjem na iznad 230 °C, kada plavi kamen izgubi vodu. Na temperaturi od 340 °C gradi se bazni sulfat, a iznad 650 °C se raspada na oksid. Na sobnoj temperaturi poznat je pentahidrat plave boje, lako rastvorljiv u vodi. Na 15 °C u 100 grama vode se rastvara 32,9 grama sulfata.^[6]

Primena

Plavi kamen se upotrebljava u raznim oblastima ljudskog delovanja; u galvanostegiji, u električnim baterijama, u industriji boja, posebno izradu zelenih pigmenata, ali i u štampanju pamučnih tkanina, za impregnaciju drveta, a pomešan sa krečnim mlekom, upotrebljava se i kao fungicid.^[6]