Azot trioksid

Azot trioksid (diazot trioksid) je hemijsko jedinjenje sa formulom N₂O₃. Ova duboko plava tečnost je jedan od binarnih azotnih oksida. On se formira nakon mešanja jednakih delova azot monoksida i azot dioksida i hlađenjem smeše ispod −21 °C (−6 °F):^[4]

NO + NO₂ N₂O₃

Azot trioksid
Drugi nazivi	Azotni anhidrid
Identifikacija
CAS registarski broj	10544-73-7
PubChem[1][2]	61526
ChemSpider[3]	55446 Y
ChEBI	29799
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	N2O3
Molarna masa	76.01 g/mol
Agregatno stanje	plava tečnost
Gustina	1.4 g/cm3, tečnost 1.783 g/cm3 (gas)
Tačka topljenja	−100.1 °C (173.05 K)
Tačka ključanja	3 °C (276 K)
Rastvorljivost u vodi	veoma rastvoran
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	planaran, Cs
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	+91.20 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298	314.63 J K−1 mol−1
Opasnost
EU-klasifikacija	Visoko toksičan (T+)
EU-indeks	Nije na listi
NFPA 704	0 3 0 OX
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna azotni oksidi	Azot suboksid Azot monoksid Azot dioksid Azot tetroksid Azot pentoksid
Srodna jedinjenja	Azotna kiselina
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Azot trioksid je nerastvoran samo na niskim temperaturama, i.e. u tečnoj i čvrstoj fazi. Na višim temperaturama ravnoteža ze povoljna za sastavne gasove, sa K_diss = 193 kPa (25 °C).^[5]

Struktura i vezivanje

Tipično su N–N veze slične dužine sa vezama hidrazina (145 pm). Azot trioksid, međutim, ima neobično dugačku N–N vezu sa 186 pm. Neki drugi oksidi azota takođe poseduju duge N–N veze, npr. diazot tetroksid (175 pm). N₂O₃ molekul je planaran i ispoljava Cs simetriju. Dimenzije prikazane ispod su dobijene mikrotalasnom spektroskopijom na niskoj temperaturi za gasoviti N₂O₃^[4]:

On je anhidrid nestabilne azotaste kiseline (HNO₂), koji prelazi u azotastu kiselinu kad se pomeša sa vodom. Alternativna struktura bi bila struktura anhidrida, i.e. O=N–O–N=O, međutim ovaj izomer nije nađen. Ako se azotasta kiselina ne potroši brzo, on se razlaže u azot monoksid i azotnu kiselinu. Azotne soli se mogu formirati dodavanjem N₂O₃ u rastvore baza:

N₂O₃ + 2 NaOH → 2 NaNO₂ + H₂O

Reference

1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
4. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. str. 521–22. DOI:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6.
5. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

• Oksidi azota Arhivirano 2004-02-05 na Wayback Machine-u
• Diazot trioksid