Azot-monoksid

Azot-oksid ili azot-monoksid je a hemijsko jedinjenje sa hemijskom formulom NO. Ovaj gas je važni signalni molekul u organizmu sisara, uključujući i čoveka i izuzetno važan intermedijer u hemijskoj industriji. On je takođe i toksični produkt u vazduhu, koji nastaje kao izduvni gas automobila i fabrika.

Nitrik oksid
Identifikacija
CAS registarski broj	10102-43-9 Y
PubChem[1][2]	145068
UN broj	1660
DrugBank	DB00435
KEGG[3]	C00533
MeSH	Nitric+oxide
ChEBI	16480
RTECS registarski broj toksičnosti	QX0525000
ATC code	R07AX01
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	NO
Molarna masa	30.006 g/mol
Agregatno stanje	bezbojan gas paramagnetičan
Gustina	1.269 g/cm3 (tečnost) 1.3402 g/l (gas)
Tačka topljenja	−163.6 °C, 110 K, -262 °F
Tačka ključanja	−150.8 °C, 122 K, -239 °F
Rastvorljivost u vodi	7.4 ml/100 ml (STP)
Rastvorljivost	rastvoran u alkoholz, CS2
Indeks prelamanja (nD)	1.0002697
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Lineraran, C∞v
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	+90.29 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298	210.76 J K−1 mol−1
Farmakologija
Bioraspoloživost	dobra
Načini upotrebe	Inhalacija
Metabolizam	plućne kapilare
Vreme polu-uklanjanja iz organizma	2–6 sekundi
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	Spoljašnji MSDS
EU-indeks	Nije listiran
Opasnost u toku rada	Toksičan
NFPA 704	0 3 0 OX
R-oznake	R26, R34
S-oznake	S1, S9, S26, S36, S45
Tačka paljenja	ne-zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja azot oksidu	Azotsuboksid Diazot trioksid azot dioksid Diazot tetroksid Diazot pentoksid
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

NO je važan prenosilac informacija u molekulima, koji uključuje mnoge fiziološke i patološke procese u organizmu sisara, on je i koristan i štetan.^[4] Odgovarajući nivoi NO produkcije su važni u zaštiti organa od oštećenja, npr. zaštita jetre od ishemije. Međutim odražavajući nivoi NO produkcije odražavaju se direktno kao otrov u tkivu i doprinose vaskularnim kolapsima, udruženim sa septičkim šokom, dok god je hronični oblik azot-monoksida udružen sa različitim karcinomoma u inflamatornim uslovima, uključujući početne stadijume dijabetesa, multiple skleroze, artritisa i ulceroznog kolitisa.^[5]

Azot oksid ne treba mešati sa azot-suboksidom (N₂O), opštim anestetikom ili sa azot-dioksidom (NO₂) koji predstavlja još jedan oblik zagađivača vazduha. NO molekul je slobodni radikal, što je od velike važnosti za razumevanje njegove velike aktivnosti. U reakciji sa kiseonikom u vazduhu, prepoznaje se po crvenkasto-braon boji.^[6][7]

Uprkos tome što je u početku bio običan molekul, NO je osnovni molekul za razumevanje brojnih procesa u neurologiji, psihologiji, i imunologiji, pa je i proglašen za “Molekul godine” 1992.^[8]