From Wikipedia, the free encyclopedia
Adenozin trifosfat (ATP) je nukleotid poznat u biohemiji kao „molekulska valuta“ za unutarćelijski transfer energije; to jest, ATP je u stanju da uskladišti i transportuje energiju unutar ćelija. ATP takođe igra važnu ulogu u sintezi nukleinskih kiselina. Molekuli ATP-a se takođe koriste za skladištenje korisne energije koju biljke konvertuju u ćelijskoj respiraciji.
| Adenosine triphosphate | |
|---|---|
 | |
 | |
 | |
| IUPAC ime | |
| Drugi nazivi | adenozin 5'-(tetrahidrogen trifosfat) |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 56-65-5  |
| PubChem[1][2] | 5957 |
| ChemSpider[3] | 5742 |
| MeSH | |
| Jmol-3D slike | Slika 1 |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C10H16N5O13P3 |
| Molarna masa | 507.18 g mol−1 |
| pKa | 6.5 |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |
| Infobox references | |
Hemijski, ATP se sastoji od adenozina i tri fosfatne grupe (trifosfat). Njegova empirijska formula je C10H16N5O13P3, a racionalna formula C10H8N4O2NH2(OH)2(PO3H)3H, sa molekulskom masom od 507.184 u. Fosforilne grupe počevši od one na AMP se nazivaju alfa (α), beta (ß), i gama (γ) fosfati. Biohemijska imena za ATP su 9-ß-D-ribofuranoziladenin-5'-trifosfat, i ekvivalentno, 9-ß-D-ribofuranozil-6-amino-purin-5'-trifosfat.
ATP može biti proizveden u raznim ćelijskim procesima, ali najčešće u mitohondrijama oksidativnom fosforilacijom pod katalitičkim uticajem ATP sintaze ili u slučaju biljaka u hloroplastima, fotosintezom. Glavno gorivo za sintezu ATP-a su glukoza i masne kiseline. Prvo se glukoza razdvoji u piruvat i citozol. Dva molekula ATP-a se generišu iz svakog molekula glukoze. Završne etape u sintezi ATP-a se izvode u mitohondriji, i mogu da generišu do 36 ATP.
Ukupna količina ATP-a u ljudskom telu iznosi oko 0,1 mola. Energija koju koriste ljudske ćelije zahteva hidrolizu 200 do 300 molova ATP-a dnevno. Ovo znači da se svaki molekul ATP-a reciklira 2000 do 3000 puta svakog dana. ATP ne može biti uskladišten, pa stoga njegova potrošnja mora da sledi ubrzo nakon sinteze.
Žive ćelije imaju i druge „visokoenergetske“ nukleozid trifosfate, poput guanozin trifosfata. Između njih i ATP-a, energija lako može da se prenosi reakcijama kao što su one koje katalizuje nukleozid difosfokinaza: energija se oslobađa kada se izvede hidroliza fosfat-fosfat veza. Ova energija mogu koristiti razni enzimi, motorni proteini, i transportni proteini za izvršavanje rada u ćeliji. Procesom hidrolize oslobađaju se neorganski fosfat i adenozin difosfat, koji može biti dalje razložen u još jedan fosfatni jon i adenozin monofosfat. ATP može biti razložen u adenozin monofosfat i direktno, uz stvaranje pirofosfata. Ova zadnja reakcija ima prednost u tome što je efektivno nepovratan proces u vodenom rastvoru.
Postoji ideja da se koristi ATP kao energetski izvor u nanotehnologiji i implantima. Veštački pejsmejkeri bi mogli da postanu nezavisni od baterija.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
