Zajednička spoljna i sigurnosna politika

Zajednička spoljna i sigurnosna politika (engl. , fr. , nem. Gemeinsame Außen- und Sicherheitspolitik) Evropske unije je strukturisana i dogovorena spoljna politika fokusirana na sigurnosnu i obrambenu politiku. Mandat zajedničke spoljne i sigurnosne politike ograničen je samo na neke aspekte spoljnih poslova Evropske unije koji su šire polje aktivnosti i uključuju uz sigurnosnu i ekonomsku, razvojnu, naučnu saradnju koje nisu primarno deo ove politike. Odluke u okviru zajedničke spoljne i sigurnosne politike jednoglasno donosi Savet Evropske unije, a jednom kada je odluka usaglašena neki njezini delovi mogu se menjati i kvalifikovanom većinom. Zajedničku spoljnu i sigurnosnu politiku vodi i predstavlja Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i sigurnosnu politiku, funkcija koju od decembra 2019. vrši španski diplomata Josep Borrell.

Visoki predstavnik za spoljne poslove i sigurnosnu politiku Josep Borrell potpisuje se u knjigu gostiju Državnog sekretarijata SAD (2020)

Zajednička spoljna i sigurnosna politika formalno je ustanovljena 1993. godine na temelju Ugovora iz Maastrichta. Potreba za zajedničkom politikom i njezino stvaranje bili su pod snažnom impresijom podelama izazvanog neuspeha Evropske ekonomske zajednice da odgovori na krizu i spreči ratove u bivšoj Jugoslaviji koji su doveli do američke i intervencije Ujedinjenih nacija na evropskom kontinentu.^[1]

Povezano

• Evropska služba za spoljne poslove
• Institucije Evropske unije
• Institut Evropske unije za sigurnosne studije

Reference

1. Koutrakos, Panos (2013). The EU Common Security and Defence Policy. Oxford: Oxford University Press. str. 15-16, 170. ISBN 978-0-19-969272-9.

Vanjske veze

• Europska vanjska i sigurnosna politika