Gytha od Wessexa

Gita od Veseksa (engl. , rus. Gíta Uэ́ssekskaя; umrla 1098. ili 1107.) bila je ćerka engleskog kralja Harolda II (januar - oktobar 1066) i prva supruga kijevskog kneza Vladimira Monomaha (1113. - 1125).

Gita je bila ćerka Harolda Godvinsona, poslednjeg anglosaksonskog kralja Engleske. U istoriografiji se smatra da je bila Haraldova vanbračna ćerka iz veze sa konkubinom Editom Labudovog vrata.

Kada je njen otac poginuo 1066. u bici kod Hejstingsa, Gita se sa ostalim članovima kraljevske porodice sklonila u Ekseter. Neposredno pre nego što je grad zauzeo novi engleski kralj Vilijam I Osvajač, Gita je 1068. sa srodnicima pobegla u Flandriju, a zatim, u pratnji dva brata, u Dansku gde je vladao njen rođak, kralj Svejn II Estridsen (1047—1075/6) ^[1][2].

Kralj Svejn je zatim posredovao oko Gitine udaje i ona se između 1074. i 1076. godine ^[2] venčala sa smolenskim knezom Vladimirom Monomahom, unukom Jaroslava Mudrog. Po dolasku u Rusiju, Gita je verovatno dobila ime Ana^[3]. Najstariji sin Gite i Vladimira, budući Mistislav I Veliki, u skandinavskim i zapadnim izvorima se spominje kao Harold, što, možda, ukazuje da je pored ruskog imao i drugo ime u znak sećanja na dedu po majčinoj liniji ^[4][5][6].

Dva glavna narativna izvora za poznavanje Gitinog života su Gesta Danorum Saksona Gramatika i Heimskringla Snurija Sturlusona. Jedini ruski izvor koji je indirektno spominje, Nestorov letopis ili Povest minulih leta, beleži o samo kratku vest o smrti neimenovane žene Vladimira Monomaha 7. maja 1107. godine ^[7][6]. Međutim, zahvaljujući istraživanjima ruskog istoričara Aleksandra Nazarenka otkriven je pomen kneginje Gite u sinodiku manastira Sv. Pantelejmona kod Kelna, čiji je priložnik Gita bila najverovatnije još od vremena boravka u Flandriji koja je potpadala pod Kelnsku nadbiskupiju. „Kraljica Gita“ je umrla 10. marta ^[8], a Nazarenko je iscrpnom analizom podataka o potomcima Vladimira Monomaha zaključio da je Gita krenula na hodočašće u Svetu zemlju u znak zahvalnosti za čudesno isceljenje njenog najstarijeg sina Mistislava i da je na tom putu, koji se poklopio sa Prvim krstaškim ratom, i umrla 1098. godine^[9].

Potomstvo

Vladimir Monomah i Gita od Veseksa imali su brojno potomstvo:

• Mistislav I Vladimirovič Veliki, veliki knez Kijeva (1125—1132)
• Izjaslav Vladimirovič (†1096), knez Kurska i knez Muroma.
• Svjatoslav Vladimirovič (†1114), knez Smolenska i Perejaslava
• Roman Vladimirovič (†1119
• Jaropolk II Vladimirovič, veliki knez Kijeva (1132—1139)
• Vjačeslav Vladimirovič (†1154), knez Turova, veliki knez Kijeva (1139, 1150, (1151—1154)
• Marija (Marina) Vladimirovna (†1146/1147), udata za vizantijskog samozvanca Lava Diogena;
• Evdoksija Vladimirovna
• Efimija Vladimirovna (†1139), druga supruga ugarskog kralja Kolomana
• Agafija Vladimirovna

Literatura

• Vernadski, Georgije (2013). Kijevska Rusija. Beograd.
• Nazarenko, Aleksandar (2001). Древняя Русь на международных путях. Moskva.
• Obolenski, Dmitrij (1991). Vladimir Monomah, Šest vizantijskih portreta. Beograd.

Napomene

1. Vernadski 2013: str. 358
2. Nazarenko 2001: str. 523
3. Nazarenko 2001: str. 614
4. Vernadski 2013: str. 110
5. Nazarenko 2001: str. 589
6. Obolenski 1991: str. 97
7. Nazarenko 2001: str. 600–601
8. Nazarenko 2001: str. 596–7
9. Nazarenko 2001: str. 606–608