Austrijski muzičar (1957—1998) From Wikipedia, the free encyclopedia
Johann Hans Hölzel (Beč, 19. februar 1957 – Puerto Plata, 6. februar 1998), poznatiji pod umetničkim imenom Falco, bio je austrijski pevač i muzičar. Više njegovih pesama su postale međunarodni hitovi, od kojih su najpoznatije Der Kommissar, Rock Me Amadeus,[1] Vienna Calling,[1] Jeanny, The Sound of Musik, i posthumno Out of the Dark.
Falco | |
|---|---|
 | |
| Puno ime | Johann Hans Hölzel |
| Datum rođenja | 19. 2. 1957. |
| Mjesto rođenja |  Beč, Austrija |
| Datum smrti | 6. 2. 1998. (dob: 40) |
| Mjesto smrti |  između Ville Montellano i Puerto Plate, Dominikanska Republika |
| Zanimanje | muzičar, pevač, tekstopisac |
| Period aktivnosti | 1975—1998 |
| Žanrovi | novi talas, rock, Neue Deutsche Welle, pop, hip hop |
| Instrumenti | bas gitara, klavir |
| Diskografska kuća |
|
| Službene stranice | https://www.officialfalco.com/ |
Rock Me Amadeus je dostigao br. 1 na Billboard charts 1986. godine, čime je Falco postao jedini muzičar u istoriji čija je pesma na nemačkom jeziku postala br. 1 hit u Sjedinjenim Državama. Prodao je 20 miliona albuma i 40 miliona singlova, što ga čini najprodavanijim austrijskim pevačem svih vremena.
Johann Hölzel je rođen 19. februara 1957. u porodici Aloisa Hölzela i Marije Hölzel u radničkoj četvrti Beča. Marija je bila trudna sa trojkama. Kako se radilo o dizigotnoj trudnoći, pobacila je jednojajčane blizance tokom trećeg meseca, a Falco, koji je začet putem odvojenog ovuma, je preživeo. Falco je rekao da „tri duše u jednoj grudi zvuči malo dramatično, ali ih ponekad osećam”[2][3]
Godine 1963. Falco je započeo školovanje u rimokatoličkoj privatnoj školi. Četiri godine kasnije, sa deset godina, prelazi u Rainergymnasium u Margaretenu. Falcov otac napustio je porodicu dok je Falco još bio dete, ostavivši ga sa majkom.[2]
Falco je vrlo rano počeo da ispoljava muzički talenat. Za četvrti rođendan dobio je dečji klavir. Godinu dana kasnije, njegov rođendanski poklon bio je gramofon preko kog je slušao muziku Elvisa Presleya, Cliffa Richarda i Bitlsa.
Falco je od malih nogu želio da bude pop zvezda.[2] Sa 16 godina je pohađao Univerzitet muzike i umetnosti grada Beča, ali je tamo bio frustriran i ubrzo ga je napustio.[4] Njegova majka je insistirala da započne rad kao šegrt u austrijskom zavodu za penzijsko osiguranje, ali se nije tamo zadržao. Sa sedamnaest godina je odslužio vojni rok u austrijskoj vojsci, gde je proveo osam meseci.[5]
Krajem 1970-ih u Beču je postao deo gradskog noćnog života, koji je pored muzike uključivao i striptiz, umetnički performans, atmosferu kritikovanja politike i slavljenja haosa. Svirao je bas gitaru u brojnim bendovima pod raznim pseudonimima, uključujući „John Hudson” i „John DiFalco”. Jedan takav bend bio je Drahdiwaberl, austrijska grupa koja je koristila taktiku šoka u svojim nastupima. Otprilike u to vreme počeo je nastupati pod umetničkim imenom Falco. Uprkos tome što je bio blisko povezan sa bečkom underground klupskom scenom, Falco je izgledao neuobičajeno uredno. Kao kontrast tadašnjoj modi, imao je kratku kosu (zadržanu nakon što je odslužio vojni rok), nosio je Ray-Ban naočare za sunce i odela. Njegov izraziti stil i pesma Ganz Wien („Ceo Beč”) doveli su do toga da mu menadžer Markus Spiegel ponudi ugovor 1981. godine. Ironično, Falco je na koncertu posvećenom prevenciji narkomanije pevao Ganz Wien, koji sadrži stih „Danas je ceo Beč na heroinu.”[2][4]
Kada je Falco potpisan kao solo izvođač, nastavio je da komponuje sopstvenu muziku i angažovao je tekstopisca Roberta Pongera. Godine 1981. Falco je napisao svoj prvi singl Helden von heute i pokazao ga menadžeru Horstu Borku, ali je naišao na mlak prijem. Bork je smatrao da je Der Kommissar sa B strane ploče mnogo jači. Falco je bio neodlučan, jer je Der Kommissar pesma na nemačkom jeziku o konzumaciji droge koja kombinuje rep stihove sa pevanim refrenom. Iako je rep počeo da se probija u Americi, u to vreme još uvek bio redak u zapadnoj Evropi. Bork je insistirao i pesma je postala hit u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji i Japanu, dok je bila visoko na top listama i u nekoliko drugih zemalja.[2]
Iako Der Kommissar nije uspeo da se probije u Velikoj Britaniji i SAD-u, britanski rok bend After the Fire obradio je pesmu s tekstom na engleskom. Ova verzija zauzela je peto mesto na Billboard Hot 100 u SAD-u.[2] Iste godine, američka pevačica Laura Branigan snimila je na svom albumu nesingl verziju pesme s novim engleskim tekstom pod naslovom Deep in the Dark. Einzelhaft, album na kojem se pojavljuje Der Kommissar, takođe je postigao uspeh u Austriji i Holandiji.
Falco i Ponger su se vratili u studio 1983. kako bi snimili Falcov drugi album Junge Roemer („Mladi Rimljani”). Bio je to težak projekat, jer su dvojica umetnika osećala ogroman pritisak da se prevaziđu prethodni uspeh, a proces snimanja je bio praćen kašnjenjima. Junge Roemer je objavljen 1984. Iako je muzički spot za singl Hoch wie nie emitovan na televiziji u Austriji, nije postigao međunarodni uspeh.[2][6]
Junge Roemer je bio na listi hitova samo u Austriji, gde je bio broj jedan. Izvan Austrije i Španije, naslovna pesma i glavni singl Junge Roemer nisu uspeli da ponove uspeh Der Kommissar-a. Videvši to, Falco je počeo da eksperimentiše sa engleskim tekstovima u pokušaju da poveća svoju privlačnost stranoj publici. Rastao se sa Pongerom i izabrao novi producentski tim: braću Roba i Ferdija Bollanda iz Holandije.[2]
Falco je snimio pesmu Rock Me Amadeus, delimično inspirisanu Oskarom nagrađivanim filmom Amadeus, a pesma je postala svetski hit 1986. Stigla je do br. 1 u više od deset zemalja, uključujući SAD, UK i Japan, donoseći uspeh koji mu je izmicao na tržištima nekoliko godina ranije. Pesma je ostala na prvom mestu Billboard Hot 100 tri sedmice. Njegov album Falco 3 zauzeo je treću poziciju na Billboard listi albuma. Neuobičajeno za belog izvođača, posebno jednog iz kontinentalne Evrope, Rock Me Amadeus je dostigao šesto mesto na Billboard Top R&B Singles Chart-u, a Falco 3 je dostigao 18. mesto na Top R&B/Hip-Hop albumima. Naredni singl Vienna Calling bio je još jedan međunarodni pop hit 1986. godine. Dvostruki 12-inčni singl na A-strani koji sadrži remikse ta dva hita dostigao je br. 4 na US Dance/Disco top listama.
Jeanny, treća pesma sa albuma Falco 3, vratila je izvođača na vrh evropskih top lista. Vrlo kontroverzna kada je objavljena u Nemačkoj i Holandiji, priča o devojci Jeanny ispričana je iz ugla mogućeg silovatelja i ubice. Nekoliko DJ-eva i radio stanica odbilo je da pusti baladu, koja je bila ignorisana u SAD-u, iako je postala veliki hit u mnogim evropskim zemljama i inspirisala nastavak na njegovom sledećem albumu.
Nakon uspeha Rock Me Amadeus, bilo je razgovora o trajnijem prelasku u SAD kroz rad s američkim producentima i saradnju s drugim američkim izvođačima. Ove mogućnosti su propale, delimično zbog Falcovih ličnih problema. U ovom razdoblju svoje karijere bio je opasno zavisan od alkohola i drugih droga.[2]
Godine 1986. izašao je album Emotional u produkciji Roba i Ferdija Bollanda (kao Bolland & Bolland). Pesme na albumu uključuju Coming Home (Jeanny Part II, One Year Later), The Kiss of Kathleen Turner i Kamikaze Capa, napisanu kao omaž preminulom fotoreporteru Robertu Capi. The Sound of Musik je bio još jedan međunarodni uspeh i bio je top 20 američkih plesnih hitova, iako nije uspeo da se nađe na američkim pop top listama.
Nakon 1986. imao je nekoliko evropskih hitova, ali Falco se retko slušao u SAD-u i Velikoj Britaniji. Godine 1987. Falco je otišao na svetsku turneju Emotional koja je završila u Japanu. Iste godine pevao je duet sa Brigitte Nielsen, Body Next to Body; singl koji je bio u top 10 listama u zemljama nemačkog govornog područja. Album Wiener Blut („Bečka krv”) objavljen je 1988. godine, ali nije dobio veliki publicitet izvan Nemačke i Austrije.
Njegov pokušaj povratka 1992. godine – album Nachtflug („Noćni let”), koji je uključivao singl Titanic – bio je uspešan samo u Austriji.[7] Počevši od ranih 1990-ih, Falco je živeo u Dominikanskoj Republici, gde je radio na svom poslednjem albumu od 1995. do 1998. godine. Out of the Dark (Into the Light) objavljen je posthumno 27. februara 1998. u Evropi i širom sveta u martu. Bio je na prvom mestu u Austriji 21 sedmicu.[2][8][9]
Oni koji su ga poznavali opisali su Falca kao složenu ličnost. Nazivali su ga ambicioznim, ekscentričnim, brižnim, egoističnim i duboko nesigurnim. Thomas Rabitsch, klavijaturista koji je Falca upoznao kada je ambiciozna pop zvijezda imala samo 17 godina, rekao je da je bio tih mladić i precizan basista, ali i da je bio arogantan i sa „veoma visokim mišljenjem o sebi”. Markus Spiegel, menadžer koji je otkrio Falca, priznao je da je pop zvijezda „izuzetno težak umjetnik” i poznati ženskaroš. Peter Vieweger, gitarista koji je poznavao Falca pre njegovog uspeha i koji je nastavio da svira u Falcovom bendu na turneji i na njegovim albumima, priseća se da se Falco „plašio da će propasti ili biti razotkriven i da neće biti tako dobar kao što su ljudi mislili da jeste”.[2][10]
Tokom 1980-ih i do 90-ih, postao je zavisnik od alkohola i kokaina. Kada je bio pod uticajem, u najboljem slučaju bio je nepouzdan, a u najgorem nasilan. Ferdi Bolland se priseća da je Falco često bio toliko opijen da se proces pisanja vrteo oko njegove „nesposobnosti da bude koherentan, da čak i stoji dugo vremena”. Uprkos molbama njegovog menadžera i saradnika da traže pomoć, Falco je tvrdoglavo odbijao.[2][10]
Dok je Falco bio u vezi sa Isabellom Vitković, ona je 1986. rodila devojčicu Katharinu. Par se venčao 1988. godine, ali to je bila veza teška veza, kako to opisuje Katharina, i brak je kratko trajao. Verovao je da je Katharina njegova rođena kćerka sve nije dokazano suprotno nakon genetskog testiranja kada je imala sedam godina. Nakon toga, Katharinin odnos s njim postao je zategnut. Iako su ostali u kontaktu, uzela je majčino prezime i tvrdila da je izbačena iz njegovog testamenta. Imala je 12 godina kada je umro. Pomirila se sa Falcovom majkom, Marijom Hölzel, tek nekoliko godina pre Hölzelove smrti u 87. godini u aprilu 2014. Katharina je naknadno objavila memoare 2008. pod nazivom Falco war mein Vater („Falco je bio moj otac”).[2][3][11][12]
Falco je preminuo od teških povreda zadobijenih 6. februara 1998. godine, star 40 godina, kada se njegov Mitsubishi Pajero sudario s autobusom na putu koji povezuje gradove Villa Montellano i Puerto Plata u Dominikanskoj Republici.[13] Pre smrti planirao je povratak, koji je bio uspešan sa posthumno objavljenim albumom Out of the Dark (Into the Light) . Njegovo telo vraćeno je u Austriju i sahranjeno na centralnom bečkom groblju.
Godine 1998. Rob i Ferdi Bolland objavili su EP Tribute to Falco pod nazivom The Bolland Project feat. Alida. Naslovna pesma je sadržavala uzorke Falcoove muzike; druge pesme su bile We Say Goodbye i So Lonely.
Film Falco - Verdammt, wir leben noch! (Falco: Prokletstvo, još smo živi!) objavljen je u Austriji 7. februara 2008. godine, deset godina i jedan dan nakon Falcove smrti. Ovaj naslov takođe je dat i njegovom posthumno objavljenom albumu Verdammt wir leben noch. U filmu odraslog Falca tumači muzičar Manuel Rubey.[14]
Falcov prijatelj Niki Lauda nazvao je jedan od Boeingovih aviona u svojoj floti Lauda Air „Falco” po pevaču.[15]
Iako je Der Kommissar imao veliki broj obrada — uključujući slobodne prevode benda After the Fire i reinterpretaciju Suzy Andrews, oba iz 1982. i 1983.—Falcov Rock Me Amadeus se češće koristi. Megaherz su ovu pesmu obradili na svom albumu Kopfschuss . Uzorke pesme su koristile razne grupe, uključujući Bloodhound Gang, koji se takođe pozivaju na Falca u njihovoj pesmi Mope iz 1999. godine, i nemački reper Fler u pesmi NDW 2005 iz Neue Deutsche Wellea .
Restoran Marchfelderhof u predgrađu Beča drži jedan sto permanentno rezervisanim za Falca.[16]
Film Sugar Town iz 1999. posvećen je pevaču.
Studijski albumi
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
