1600

Godina 160 (MDC) bila je prijestupna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom kalendaru odn. prijestupna godina koja počinje u utorak po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

Ovo je članak o godini 1600.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	15. vijek – 16. vijek – 17. vijek
Decenija:	1570-e  1580-e  1590-e  – 1600-e –  1610-e  1620-e  1630-e
Godine:	1597 1598 1599 – 1600 – 1601 1602 1603

Giordano Bruno

1600. po kalendarima

Gregorijanski	1600. (MDC)
Ab urbe condita	2353.
Islamski	1008–1009.
Iranski	978–979.
Hebrejski	5360–5361.
Bizantski	7108–7109.
Koptski	1316–1317.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1655–1656.
• Shaka Samvat	1522–1523.
• Kali Yuga	4701–4702.
Kineski
• Kontinualno	4236–4237.
• 60 godina	Yang Metal Miš (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11600.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Ovo je za gregorijanski kalendar bila sekularna prestupna godina - deljiva sa 100 ali i sa 400; sledeća je bila 2000.

1600 na Wikimedijinoj ostavi

Događaji

• 1. 1. - Kraljevina Škotska usvojila 1. januar za početak godine - ranije je to bilo 25. marta, pa je 1599. trajala malo preko 9 meseci.
• 24. 1. - Sebald de Weert možda otkrio Falklande.
• 27. 1. - Koprivnički kapetan Alban Grasswein provalio do Slatine, zarobio Murat-agu i poharao okolna sela^[1].

• 1. 2. - Hrvatski sabor se žali zbog toga što su Štajerci naselili "Vlahe" na crkvenim i plemićkim zemljama i jer krajiški kapetani drže Vlahe pod svojom kontrolom^[2].
• 4. 2. - Tycho Brahe i Johanes Kepler se prvi put sreli (u Češkoj).
• 17. 2. - Giordano Bruno spaljen na lomači u Rimu.
• 19. 2. - Kolosalna (VEI-6) eksplozija vulkana Huaynaputina u južnom Peruu će izazvati par ledenih zima na severnoj polulopti i Rusku glad 1601-03.

• april - Spahijska pobuna u Carigradu, ubijena Esperanza Malchi, kira (kontakt sa spoljnim svetom) Safiye Sultanije.
• 19. 4. - Sa holandskog broda Liefde, ostatka trgovačke ekspedicije, preživeli su se iskrcali na japanskoj obali; među njima su i William Adams, prvi Englez u Japanu, i Jan Joosten van Lodensteijn, koji će postati "zapadni samuraji", šogunovi saradnici.

Mihajeva kontrola maj - septembar 1600

• svibanj, prvih dana - Ivanićki kapetan Gašpar Gleispach provaljuje u pakrački sandžak i dovodi 828 "Vlaha"^[1].
• 6. 5. - Vlaško-erdeljski vojvoda Mihaj Hrabri u Moldaviji zauzeo Sučavu, porazivši Žigmunda Batorija i moldavskog kneza Jeremiju Movilu - Mihaj će do septembra tako biti na čelu sve tri istorijske rumunske zemlje.

• lipanj - srpanj - Na inicijativu generala Lenkovića doselila se prva veća grupa "Vlaha" u (užu) Hrvatsku; u kolovozu im daje opustelu zemlju oko Gomirja^[1] (kaluđeri podižu manastir Gomirje).

• 2. 7. - Osamdesetogodišnji rat: bitka kod Nieuwpoorta je taktička anglo-holandska pobeda.
• 29. 7. - Adolf von Schwarzenberg poginuo tokom gušenja vojničke pobune u Pápi; u ovo vrijeme veliki vezir Damad Ibrahim-paša prešao Dunav kod Osijeka^[3].

• 8. 8. - U Gracu spaljeno 10.000 protestantskih knjiga.

• 8. 9. - Ibrahim-paša započeo opsadu Velike Kaniže, vojska na čelu s vojvodom de Mercœurom pokušavala pomoći tvrđavi^[3].
• 18. 9. - Bitka kod Mirăslăua - Giorgio Basta porazio Mihaja Hrabrog i Baba Novaka u Erdelju - Mihaj gubi tu zemlju; takođe tokom ovog meseca Poljaci vratili Jeremiju Movilu na čelo Moldavije.
• 22. 9. - Mlečani se iskrcali sa 300 Arbanasa i opljačkali grad Ledenice, od kastela ih suzbio Martin Posedarski i dr.^[4].

Velika Kaniža pod turskom vlašću 1600-1690

• 6. 10. - U toku svadbenih svečanosti (venčanje Marije Mediči i Anrija IV preko posrednika) u Firenci prikazana rana opera "Euridika" Jacopa Perija.
• ca. 7. 10. - Uskoci napravili štetu Mlečanima na Pagu^[4].
• 8. 10. - Ustav San Marina.
• oktobar - Poljaci (Jan Zamoyski) postavili Simiona Movilu za vladara u istočnoj Vlaškoj.
• 20. 10. - Velika Kaniža se predala Turcima, postaće sedište Kaniškog ejaleta (njen kapetan Georg Paradeiser će biti pogubljen zbog gubitka).
• 21. 10. - Bitka kod Sekigahare čini Tokugawa Ieyasua najmoćnijim čovekom u Japanu.

• jesen - Persijsko poslanstvo u Evropu (1599-1602) stiglo u Prag kod cara Rudolfa II.

• prosinac - Habsburzi i Mlečani dogovorili da će uskoci iz Senja biti preseljeni u Otočac, za sprovedbu određen Joseph von Rabatta^[4].
• 17. 12. - Maria de' Medici se udala za kralja Anrija IV u Lionu;
• 31. 12. - Istočnoindijska kompanija dobila kraljevsku povelju od Elizabete I.

Tokom/tijekom godine

• Deli Marko ranjen, zarobljen i poslan u Carigrad odakle je kasnije pobegao^[5].
• Popaljeni neki gradovi u turskoj Slavoniji^[6].
• 1597-1600 - Mnogi Vlasi/Srbi se preselili iz osmanske u habsburšku Slavoniju; 1600-05 veće naseljavanje Srba u užu Hrvatsku (Gomirje, Vrbovsko, Moravice, Lič), ali i kasnije tokom stoleća^[7].
• Legrad nakratko pod turskom vlašću.
• 1599-1600 - U Hrvatskoj hara kuga.
• Šekspir: A Midsummer Night's Dream i The Merchant of Venice.
• De Magnete Williama Gilberta objašnjava Zemljino magnetsko polje.
• Dželalijske pobune: Karayazici Abdulhalim potkupljen (i zavaran) tako što je postavljen za sandžakbega u Amasiji^[8].
• Počeo Poljsko-švedski rat (1600-1611): u pitanju je Livonija i porodični sukob između Sigismunda III Vase i strica Karla IX.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1600.

• 17. 1. - Pedro Calderón de la Barca, dramatičar i književnik († 1681)
• 28. 1. - Giulio Rospigliosi, papa Klement IX. († 1669)
• 3. 3. - Gheorghe Ghica, knez Vlaške, začetnik familije († 1664)
• 19. 11. - Karlo I., kralj Engleske, Irske i Škotske († 1649)
•  ? - Claude Lorrain, slikar († 1682)
•  ? - Frans Banning Cocq, centralni lik Rembrantove "Noćne straže" († 1655?)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1600.

• 17. 2. - Giordano Bruno, filozof (* 1548)
• april - Esperanza Malchi, saradnica Safiye-sultanije
• 4. 5. - Jean Nicot, diplomata po kome je nazvan nikotin (* 1530)
• 29. 7. - Adolf von Schwarzenberg, habsburški vojnik (* 1547)
• septembar - Claude Le Jeune, kompozitor (* 1528-30)
• 13. 12. - Šimun Budinić, književnik (* 1530-35)
•  ? - Gelibolulu Mustafa Âlî, osmanski istoričar i književnik (* 1541)
•  ? - Bâkî, osmanski pesnik (* 1526)
•  ? - Mustafa Selaniki, osmanski istoričar

Reference

1. Klaić, 426
2. Klaić, 427
3. Klaić, 428
4. Klaić, 434
5. Historija n. J., 504
6. Historija n. J., 508
7. Historija n. J., 689
8. Bandits and Bureaucrats: The Ottoman Route to State Centralization, Karen Barkey, 205 (Google Books)

Literatura

• Vjekoslav Klaić, Svezak treći: dio prvi..... Prva knjiga: Doba kraljeva Ferdinanda I., Maksimilijana i Rudolfa (1527-1608) (archive.org)
• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959