Чудо во Милано (филм)
From Wikipedia, the free encyclopedia
„Чудо во Милано“ (италијански: Miracolo a Milano) е италијански филм од 1951 година, во режија на Виторио Де Сика (Vittorio De Sica). Сценариото е на Чезаре Ѕаватини (Cesare Zavattini), засновано врз неговиот роман „Добриот Тото“ од 1940 година. Главните улоги ги толкуваат: Ема Граматика (Emma Gramatica), Франческо Голизано (Francesco Golisano), Паоло Стопа (Paolo Stoppa), Гуљелмо Барнабо, Брунела Бово (Brunella Bovo), Ана Карена итн.[1] Филмот освоил четири награди, меѓу кои и Главната награда (претходникот на „Златната палма“) на Канскиот филмски фестивал.[2] Кога за првпат бил прикажан во киносалите во Италија, филмот предизвикал многу негативни реакции кај прогресивната маса, но и кај конзервативците. Првите го осудиле филмот како премногу „евангелски“ и помирувачки (во Советскиот Сојуз било забрането неговото прикажување), а другите го осудиле како субверзивен и прокомунистички.