Сила (држава)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сила или Шила (57 п.н.е.[1] – 935 н.е.) (хангул: 신라 [ɕiɭ.ɭa]) било корејско кралство сместено на јужните и централните делови од Корејскиот Полуостров. Сила, заедно со Пекче и Когурјо, била едно од Трите корејски кралства.
Сила 新羅 (Ханча) 신라 (Хангул) 斯羅火 (старокорејски) Sirapir |
||||||
---|---|---|---|---|---|---|
|
||||||
Главен град | Сеорабеол | |||||
Уредување | Монархија | |||||
Законодавство | Хвабек |
Државата ја основал Бак Хјеокгеос од Сила, од семејството Парк, корејска [2] династија со која управувал кланот Ѓеонгџу Гим (Ким) (김, 金) 586 години, кланот Мирјанг Бак (Парк) (박, 朴) 232 г. години и кланот Волсеонг Сеок (석, 昔) 172 години. Прво била поглаварство од Самхански конфедерации, па се здружил со Суи Кина, а потоа и со Танг Кина, и на крајот ги освоила другите две кралства, Пекче во 660 година и Когурјо во 668 година. Потоа, Обединета Сила го зафаќала поголемиот дел од Корејскиот Полуостров, а на северниот дел се појавила Балха, држава наследничка на Когурјо . По речиси 1.000 години владеење, Сила се расцепкала на краткотрајните доцни три кралства: Доцна Сила, Доцен Пекче и Таебонг, за во 935 година да биде освоена од Корјо.[3]