From Wikipedia, the free encyclopedia
Октав Мирбо (француски: Octave Mirbeau) (16 февруари 1848 - 16 февруари 1917 ) — француски писател, драматург, критичар и памфлетист. Најважни дела му се романите Распетие (1886), Опатот Жил (1888), Себастијан Роk (1890), Градина на мачењето (1899) и Дневникот на една собарка (1900). Исто така, тој се смета за многу важен авангарден интелектуалец од крајот на XIX и почетокот на XX век.
Октав Мирбо | |
---|---|
Мирбо на возраст од 52 години | |
Занимање | Писател, драматург, критичар |
Националност | Француско |
мрежно место | |
http://mirbeau.asso.fr/ |
Својата кариера Мирбо ја започнал како новинар и како писател кој за пари пишувал книги по порачка. Мирбо бил активно вклучен во граѓанскиот живот на Франција: ги поддржувал анархистите, а застанал во одбрана на Алфред Драјфус за време на познатата афера. Во поголемиот дел од својот живот жестоко застапувал антимилитаристички, антиклерикални и феминистички идеи и ги застапувал правата на работниците и нивните синдикати. Исто така, се залагал за укинување на работата на децата, за правото на бесплатно образование, за укинување на смртната казна, се борел против рускиот царски режим и против репресијата врз јапонските дисиденти. Најпосле, Мирбо бил еден од основачите на Академијата Гонкур.[1]
На почетокот на својата книжевна кариера, Мирбо пишувал книги по порачка, а дури подоцна почнал да објавува под свое име. Тој бил плоден автор и објавил околу 1200 куси раскази и други текстови. Најважни дела му се трите автобиографски романи: „Распетие“ 91886), „Опатот Жил“ (1888) и „Себастијан Рош“ (1890), како и романите „Градина на мачењето“ (1899) и „Дневникот на една собарка“ (1900).[2]
Исто така, Мирбо бил активен и како книжевен и ликовен критичар. Притоа, тој го поддржувал творештвото на Огист Роден, Клод Моне, Камиј Писаро, Пол Сезан, Пол Гоген, Огист Реноар, а бил еден од првите критичари кои високо ги вреднувал делата на Винсент ван Гог. Како книжевен критичар, тој го открил белгискиот симболист Морис Метерлинк, а пишувал критички текстови и за делата на: Реми де Гурмон, Марсел Швоб, Леон Блој, Алфред Жари и Валери Ларбо.[3]
Мирбо ги објавил следниве дела:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.