држава во Северна Европа From Wikipedia, the free encyclopedia
Финска (фински: Suomi; шведски: Finland), или службено Република Финска (Suomen tasavalta; Republiken Finland) — нордиска земја во Северна Европа, заобиколена со Балтичкото Море на југозапад, Финскиот Залив на југоисток и Ботнискиот Залив на запад. На копно, Финска се граничи со Шведска, Норвешка и Русија, а по вода се граничи и со Естонија. Оландските Острови, во близина на југозападниот брег се под фински суверенитет, но имаат и екстензивна автономија. Името на Финска на фински јазик е Суоми, додека на шведски е Финланд. Финска има 5 милиони население сместено на територија на триста и четириесет илјади квадратни километри, што ја прави 162 по густина на население во светот. Се рангира тринаесетта во индексот на човековиот развој на Обединетите Нации во 2005.
Република Финска |
||||||
---|---|---|---|---|---|---|
|
||||||
Химна: Maamme (фински) Vårt land (шведски) "Нашата земја" |
||||||
Местоположбата на Финска (темнозелено) – на Европскиот континент (зелено и темносиво) |
||||||
Главен град (и најголем) | Хелсинки 60°10′N 024°56′E | |||||
Службен јазик | фински шведски | |||||
Признаени регионални јазици | лапонски | |||||
Демоним | Финци
(Финец/Финкинка) |
|||||
Уредување | парламентарна република | |||||
• | претседател | Александар Стуб | ||||
• | премиер | Петери Орпо | ||||
• | претседател на парламент | Јуси Хала-ахо | ||||
Законодавство | парламент | |||||
независност | ||||||
• | автономија во Руската Империја |
29 март 1809 | ||||
• | независност од СССР |
6 декември 1917 | ||||
• | прва призната од СССР |
4 јануари 1918 | ||||
пристапила во ЕУ | 1 јануари 1995 | |||||
Површина | ||||||
• | Вкупна | 338,424 км2 (64-та) | ||||
• | Вода (%) | 10 | ||||
Население | ||||||
• | проценка за 2024 г. | ▲ 5,882,000 | ||||
• | Густина | 16 жит/км2 (201-ва) | ||||
БДП (ПКМ) | проценка за 2024 г. | |||||
• | Вкупен | ▲ $562.8 милијарди | ||||
• | По жител | ▲ $86,884[1] | ||||
БДП (номинален) | проценка за 2024 г. | |||||
• | Вкупно | ▲ $321.4 милијарди[1] | ||||
• | По жител | ▲ $56,660[1] | ||||
Џиниев коеф. (2024) | 22.7[2] низок |
|||||
ИЧР (2024) | ▲ 0.944[3] многу висок · 19та |
|||||
Валута | евро (EUR ) |
|||||
Часовен појас | EET (UTC+2) | |||||
• | (ЛСВ) | EEST (UTC+3) | ||||
Датумски формат | д.м.гггг | |||||
Се вози на | десно | |||||
НДД | ||||||
Повик. бр. | +358 | |||||
а. | се користи и .eu. |
Најголемиот дел на Финска е низок, благо ридест, шумовит крај со многу езера. Има околу 60.000 езера, реките се користат за пренесување на дрва. Големо економско значење имаа и пловните канали. Најголемо природно богатство се шумите и затоа главно место во индустријата зазема преработката на дрва, производството на хартија, мебел и целулоза. Во густо населената приморска област се развил Хелсинки, главниот град и најголемо пристаниште со развиена индустрија.
Финците припаѓаат на угро-финската група народи и зборуваат на фински јазик. Во 1995 Финска станува членка на Европската Унија.
Финска е држава која се наоѓа во Северна Европа.Во јужниот и северниот дел планините се со бор, даб, јавор и други. Просечната јулска температура е 16 °C, а во февруари -9 °C. Количината на снежни и дождовни врнежи е 460 мм на север и 710 на југ. Со слаб снег земјата е покриена околу пет месеци годишно во Јужна Финска и до седум месеци во Северна Финска.
За Финска се зборува дека е земја на водите. Различни се податоците околу бројот на езера во Финска, но тој број е околу 60.000 езера. Најголемо езеро е Сајма со 1.800 m². Други важни езера се Пајане, Кали, Ори и Инари. Максималната длабочина на Инари е 60 метри. Според некои податоци, езерото има околу 3.000 острови и зафаќа површина од 1.000 m². Најголема река е Боуксен.
Верници во Финска | ||||
---|---|---|---|---|
лутеранци | 73,8 % | |||
Православни | 1,1 % | |||
Други | 25,1 % |
Република Финска има 19 региони:
Табела 1: Годишни реални стапки на растеж на БДП во Финска (1990-2013)[4]
1990-1998 | 1999-2007 | 2008-2013 | 1990-2013 | |
---|---|---|---|---|
ЕУ | 2,5% | -0,1% | 1,7% | |
Финска | 1,4% | 3,6% | -0,3% | 1,8% |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.