![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/Horsehead-Hubble.jpg/640px-Horsehead-Hubble.jpg&w=640&q=50)
Темна маглина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Темна маглина (впивна маглина или апсорпциона маглина) — вид меѓуѕвезден облак кој е толку густ што ја прикрива светлината од објектите зад него, како ѕвезди, оддавни или отсјајни маглини. Згаснувањето на светлината е предизвикано од парченцата меѓуѕвездена прашина сместени во најстудените и најгусти делови на молекуларните облаци. Јатата и големите состави од темни маглини се во потесна врска со џиновски молекуларни облаци. Помалите изолирани темни маглини се нарекуваат Бокови глобули. Како и другите меѓувездена прашини или материјал, телата што ги прикриваат се забележливи само како радиобранови или инфрацрвени бранови.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/Horsehead-Hubble.jpg/640px-Horsehead-Hubble.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/10/Barnard_68.jpg/640px-Barnard_68.jpg)
Темните облаци изгледаат вака поради подмикронските честичките од прашина кои се обвиткани со замрзнат јаглерод моноксид и азот и се непробојни за светлина во видливи бранови должини. Застапен е и молекуларниот водород, атомскиот хемиум, C18O (CO со кислород како изотопот 18O), CS, NH3 (амонијак), H2CO (формалдехид), c-C3H2 (циклопропенилиден) и молекуларни јони N2H+ (дијазенилиум), но сите тие се релативно проѕирни. Ваквите облаци се „мрестилишта“ за ѕвезди и планети, па така нивниот развој е клучен за ѕвездообразбата.[1][2]
Обликот на темните облаци е мошне неправилен: немаат јасно одредени граници, а напати имаат завиен и змијолик облик. Најголемите темни маглини се видливи со голо око, како темни дамки на посветла заднина во Млечниот Пат, како што се Вреќа Јаглен и Голем Расед. Ваквите објекти се нарекуваат и темномаглински соѕвездија и носат разни имиња.
Во внатрешноста на надворешните молекуларни подрачја на темните маглини се одвиваат важни настани како образба на ѕвезди и мазери.