Nukleozid

Nukleozidi su glikozilamini koji se sastoje od nukleobaza (često zvanim kratko: baze) koje su vezane za ribozne ili dezoksiribozne šećere preko beta-glikozidne veze. Nukleozidi su, naprimjer, citidin, uridin, adenozin, guanozin, timidin i inozin.^{[1] [2][3][4]}

Osobenosti

Nukleozidi se mogu fosforilizirati specifičnim katalitskim djelovanjem ćelijskih kinaza, na njihovoj primarnoj alkoholnoj grupi (-CH₂-OH), kada nastaju nukleotidi – molekulski gradivni blokovi DNK i RNK.

Nukleozidi se mogu formirati u putevima sinteze de novo, posebno u jetri, iako u većim količinama nastaju razlaganjem nukleinskih kiselina iz hrane. U tom procesu nukleotidi se razlažu pomoću nukleotidaza, kao što se timin u nukleotidu nalazi u nukleozidu (kaotimidin), i fosfat. Nukleozidi, se naknadno razlažu u lumenu probavnog sistema nukleozidazama u nukleobaze i riboze ili dezoksiriboze. Pored toga, nukleotidi se mogu razložiti i unutar ćelije u azotne baze, ribozu-1-fosfat ili dezoksiribozu-1-fosfat.^[5][6][7][8]

Strukturni elementi nukleozida i nukleotida koji sadrže fosfat

Dušična baza	Nukleozid	Deoksinukleozid
Adenin	Adenozin A	Dezoksiadenozin dA
Guanin	Guanozin G	Dezoksiguanozin dG
Timin	5'-Metiluridin m5U	Timidin dT
Uracil	Uridin U	Dezoksiuridin dU
Citozin	Citidin C	Dezoksicitidin dC

Upotreba

U medicinskoj praksi je upotrebljavano više analognih nukleozida, kao antivirusnih ili antitumorskih lijekova. Virusne polimeraze te spojeve ugrađujusa netipskim bazama. Te supstance se aktiviraju u ćelijama, konverzijom u nukleotide. se Administriraju se kao nukleozidi, jer naelektrisani nukleotidi ne mogu lahko proći kroz ćelijske membrane.

Također pogledajte

• Adenozin trifosfat
• Nukleotid
• Nukleobaza
• Sinteza nukleozida