Fosfodiesteraza

Fosfodiesteraze su enzimi koji razgrađuju fosfodiestersku vezu. Pod ovim enzimima obično se podrazumevaju fosfodiesteraze cikličnih nukleotida, koje imaju veliki klinički značaj. Međutim, postoje i mnoge druge familije fosfodiesteraza, kao što su fosfolipaze fosfolipaza C i fosfolipaza D, autotaksin, sfingomijelinska fosfodiesteraza, DNaze, RNaze i restrikcijska endonukleaza, koje razlažu fosfodiestarsku osnovu DNK ili RNK). Tu se svrstavaju i brojne fosfodiesteraze sa slabije karakteriziranih malim molekulama.^{[1][2][3][4][5]}

Fosfodiesteraza
Identifikatori
EC broj	3.1.4
CAS broj	9000-82
Baze podataka
IntEnz	IntEnz pregled
BRENDA	BRENDA unos
ExPASy	NiceZyme pregled
KEGG	KEGG unos
MetaCyc	metabolički put
PRIAM	profil
PDB strukture	RCSB PDB PDBj PDBe PDBsum
Ontologija gena	AmiGO / QuickGO
Pretraga PMC članci PubMed članci NCBI proteini

Ciklični guanozin monofosfat (cGMP)

Ciklična nukleotidne fosfodiesteraze uključuju grupu enzima koji razlažu fosfodiestarsku vezu u molekulama sekundarnih glasnika cAMP i cGMP. Oni reguliraju lokalizaciju, trajanje i amplitudu signalizacije cikličnih nukleotida u supćelijskim domenama. PDE enzimi su regulatori prenosa signala posredovanog sekundarnim glasnicima.

Klasifikacija i nomenklatura

Supstratna specifičnost fosfodiesteraza, prema enzimskoj familiji.

Superfamilija fosfodiesteraza sadrži i 11 familija, kod sisara: PDE1-PDE11. Ova klasifikacija je bazirana na:

• aminokiselinskoj sekvenci;
• specifičnosti podloge;
• regulacijskim svojstvima;
• farmakološkim svojstvima, i
• tkivnoj raspodjeli.

Različiti fosfodiestarski enzimi iste familije funkcijski su srodni , unatoč činjenici da im se aminokiselinske sekvence znatno razlikuju.^[6] Ovi enzimi imaju različite specifične supstrate. Neki su cAMP selektivne (PDE4, 7 i 8) ili cGMP selektivne hidrolaze (PDE5, 6 i 9), dok drugi hidrolizuju cAMP i cGMP (PDE1, 2, 3, 10 i 11). PDE3 se ponekad označava i ka fosfodiesterazom inhibirani cGMP. [Iako PDE2 može hidrolizirati oba ciklična nukleotida, vezivanje cGMP-a za regulcijskiu GAF-B domenu povećava afinitet cAMP i hidrolizu na račun cGMP-a. Taj mehanizam, kao i drugi, omogućava međusobnu regulaciju cAMP i cGMP puteva.

Reference

1. Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
2. Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
3. Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
4. Hall J. E., Guyton A. C. (2006): Textbook of medical physiology, 11th edition. Elsevier Saunders, St. Louis, Mo, ISBN 0-7216-0240-1.
5. Alberts B. (2002)ː Molecular biology of the cell. Garland Science, New York, ISBN 0-8153-3218-1.
6. Iffland, A; et al. (2005). "Structural determinants for inhibitor specificity and selectivity in PDE2A using the wheat germ in vitro translation system". Biochemistry. 44(23): p. 8312-25. Eksplicitna upotreba et al. u: |author= (pomoć)

Vanjski linkovi

• Phosphoric Diester Hydrolases na US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)