Република Косово
делимично призната самопроглашена држава у југоисточној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Република Косово (алб. ) је званични назив једнострано проглашене државе на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности УН.[5] Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије,[6] прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УН) у оквиру српске суверене територије. Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије,[7][8] док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.[9]
Република Косово | |
---|---|
Главни град и највећи | Приштина 42° 40′ N 21° 10′ E |
Службени језик | |
Остали језици у употреби | |
Владавина | |
Облик државе | унитарна парламентарна република |
— Председник | Вјоса Османи |
— Председник Владе | Аљбин Курти |
— Председник Скупштине | Гљаук Коњуфца |
Законодавна власт | Скупштина |
Историја | |
Независност | од Србије/УНМИК |
— Проглашена | 17. фебруар 2008. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 10,887[1] km2 |
— вода (%) | 1,0[2] |
Становништво | |
— 2022. | 1.761.9851[3] (151) |
— густина | 162 ст./km2 |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2024. |
— укупно | 29,719 млрд. $[4] (148) |
— по становнику | 16.775 $[4] (100) |
ИХР (2021) | 0,762 |
Валута | евро ()2 |
Остале информације | |
Временска зона | +1 () UTC +2 () |
Позивни број | +383 |
1 Попис су бојкотовали Срби са севера и делимично јужно од Ибра 2 самовољно усвојено, није део еврозоне. На северу Косова се користи српски динар () |
Независност Косова је признало 88 од укупно 193 државе чланице Уједињених нација. Према извештајима међународних организација из 2004. године, владавина закона на Косову је била лоша и била је присутна велика количина криминала, међу којима трговина људима[10] и шверц дроге (до 40% хероина целе Европе),[11] а према подацима из 2010. одвојила се и трговина људским органима за време рата од заробљених Срба и након рата од оних који су их продавали.[12]