Бруто домаћи производ
укупна вредност произведених добара и услуга у току једне године / From Wikipedia, the free encyclopedia
Бруто домаћи производ (БДП; енгл. ) је укупна вредност произведених крајњих (финалних) добара и пружених услуга (производних и непроизводних) у једној земљи у одређеном временском раздобљу (најчешће годину дана).[1][2][3][4] То је економски израз који представља укупну производњу крајњих роба и услуга, остварену у националној економији (домицилној земљи), без обзира на власништво. То подразумева да БДП укључује вредност производње страних лица (предузећа) у земљи, а искључује активности предузећа у власништву домаћих становника у иностранству. БДП представља укупно створен домаћи доходак.
„Бруто домаћи производ по тржишним ценама“ (енгл. – по тржишној концепцији) представља крајњи резултат производне активности. Састоји се од укупне производње добара и услуга умањене за међуфазну потрошњу. Добија се а) сабирањем бруто додатне вредности свих производних јединица резидената или б) сабирањем свих доходака остварених у текућој производњи (зараде запослених, пословни вишак, амортизација основних средстава) и пореза на производе умањених за субвенције или в) сабирањем вредности добара и услуга за финалну потрошњу, обрачунатих по набавним ценама и умањених за вредност увоза добара и услуга.
Најчешће коришћен макроекономски агрегат у Систему националних рачуна је бруто домаћи производ, који представља меру финалне производње. Наиме, производња се у систему националних рачуна дефинише по ширем концепту и обухвата низ услуга (финансијске услуге, образовање, здравство, социјална заштита, делатност државне управе и одбране, услуге привредних и стручних удружења, хуманитарних организација, удружења грађана итд.) које нису обухваћене друштвеним производом по материјалном концепту производње. Бруто домаћи производ (по систему националних рачуна) не треба мешати са друштвеним бруто производом (по материјалном концепту), макроекономским агрегатом коришћеним у социјалистичкој Југославији.
БДП (номинални) по глави становника, међутим, не одражава разлике у трошковима живота и стопама инфлације у земљама; стога, коришћење основице БДП-а по становнику по паритету куповне моћи (ППП) може бити корисније за поређење животног стандарда међу државама, док је номинални БДП кориснији за поређење националних економија на међународном тржишту.[5] Укупни БДП се такође може рашчланити на допринос сваке индустрије или сектора привреде.[6] Однос БДП-а према укупном становништву региона је БДП по глави становника и исти се назива Просечни животни стандард.
Дефиниције БДП-а одржавају бројне националне и међународне економске организације. Организација за економску сарадњу и развој (OECD) дефинише БДП као „збирну меру производње једнаку збиру бруто додате вредности свих резидентних и институционалних јединица које се баве производњом и услугама (плус сви порези и минус све субвенције, na производима који нису укључени у вредност њихових производа)".[7] У једној публикацији ММФ-а се наводи да „БДП мери новчану вредност крајњих добара и услуга - које купује крајњи корисник - произведених у некој земљи у одређеном временском периоду (рецимо квартал или годину дана).“[8]
БДП се често користи као метрика за међународна поређења, као и широка мера економског напретка. Често се сматра „најмоћнијим светским статистичким показатељем националног развоја и напретка“.[9] Међутим, критичари императива раста често тврде да мере БДП-а никада нису имале за циљ мерење напретка и изостављају кључне друге екстерне факторе, попут екстракције ресурса, утицаја на животну средину и неплаћеног домаћег рада.[10] Критичари често предлажу алтернативне економске моделе попут „економије уштипка” који користе друге мере успеха или алтернативне показатеље попут -овог индекса бољег живота као боље приступе мерењу утицаја економије на људски развој и благостање.