Рембрант
холандски барокни сликар и графичар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Рембрант Харменсон ван Рајн (хол. ; Лајден, 15. јул 1606 — Амстердам, 4. октобар 1669) био је холандски барокни сликар и графичар.
Рембрант Харменсон ван Рајн | |
---|---|
Датум рођења | (1606-07-15)15. јул 1606. |
Место рођења | Лајден, Холандија |
Датум смрти | 4. октобар 1669.(1669-10-04) (63 год.) |
Место смрти | Амстердам, Холандија |
Правац | Барок |
Епоха | Сликарство барока |
Регија | Холандско сликарство |
Утицаји од | Питер Ластман, Јакоб ван Сваненбург, Јан Ливенс |
Утицао на | Фердинанд Бол, Герит Доу |
Најважнија дела |
Један је од највештијих сликара „нарације” у историји уметности, изузетног умећа у уметности портрета и драмских сцена.[1] Рембрант је такође познат као сликар светла и сене и један од оних који су били склони бескомпромисном реализму тако да су неки његови критичари изјавили да је „више волео ружно од лепог”. Рембрант је највећи и најпознатији холандски сликар и један од најутицајнијих уметника западноевропске уметности 17. века. Психолошка дубина његових портрета и продубљена интерпретација библијских догађаја које је радо сликао, остале су до данас јединствене и непоновљиве.
На почетку своје каријере и нешто касније, Рембрант је углавном сликао портрете. Мада је наставио да слика, ради гравире и понекад црта портрете током своје каријере, временом је то радио све ређе. Ипак, отприлике једну десетину његовог укупног дела чине насликани и гравирани аутопортрети, чињеница која је међу критичарима његовог дела довела до различитих нагађања.
Његово сликарство стилски припада бароку. Ово доба је познато као Златно доба Холандије, када је Холандија доживела политички, привредни и уметнички процват. Већ за живота Рембрантова дела су копирана и подражавана. После његове смрти критичари присталице класицизма нису имали високо мишљење о његовом сликарству, док су његове слике остале омиљене и на цени код приватних колекционара. У 18. веку појавили су се сликари у Немачкој и Енглеској који су били надахнути његовим делом. Рембрантов живот постао је предмет различитих митова и легенди. Тек средином 19. века појавили су се озбиљни истраживачи његовог живота и стваралаштва. Од 1970. „Истраживачки пројекат Рембрант” се бави истраживањем и приписивањем његових дела. Данас се сматра да је сам Рембрант насликао око 350 дела.[2]
Главнину Рембрантовог стваралаштва чине библијска – и нешто мање – историјска, митолошка и алегоријска дела, у различитим верзијама слике, графике и цртежа пером и мастилом и црвеном и црном кредом.[1] Кроз његову каријеру, промене у стилу су изузетне. Његов приступ композицији и приказу светла и сене – као и формалних елемената слике, контуре, форме, боје и потеза четкице, а у цртежу и графици, третман линије и тона, подложан је постепеној а понекад и наглој промени, чак и током израде једног дела. Слика позната као Ноћна стража (1640-42) је јасно прекретна тачка његовог стилског развоја.[1] Те промене нису резултат неког случајног развоја, већ документ свесног истраживања сликовног и наративног, понекад као резултат дијалога с другим великим уметницима историје уметности.[1]
По миту који је настао након његове смрти, Рембрант је умро сиромашан и несхваћен. Истина је да је пред крај његовог живота у Холандији реализам изашао из моде у корист неокласицизма. У сваком случају, његова међународна слава међу упућенима и колекционарима није престајала да расте. Одређени немачки и венецијански уметници осамнаестог столећа су чак стварали скоро сва своја дела користећи се његовим стилом. У доба романтизма Рембрант је постао нарочито популаран и сматран његовим претходником; од тог момента је виђен као један од највећих уметника историје уметности. У самој Холандији његова популарност је обновљена, и Рембрант је поново постао симбол величине у холандској уметности.