Боја
визуелни доживљај таласних дужина светлости / From Wikipedia, the free encyclopedia
Боја је појам који се односи на одређени светлосни осећај физичке особине светлости, чија кретања региструје визуелни апарат (око и део мозга задужен за интерпретацију података), а која долази из неког извора или се одбија са површине неке материје. Зраци светлости су електромагнетна кретања тачно одређених таласних дужина. Људско око региструје све оне који се налазе у опсегу између 3600 и 7800 ангстрема.[2][3] Део осталих светлосних кретања се може осетити помоћу других чулних органа.[1]
Боја |
(nm) |
(THz) |
(μm−1) |
(eV) |
(kJ mol−1) |
---|---|---|---|---|---|
Инфрацрвена | >1000 | <300 | <1.00 | <1.24 | <120 |
Црвена | 700 | 428 | 1.43 | 1.77 | 171 |
Наранџаста | 620 | 484 | 1.61 | 2.00 | 193 |
Жута | 580 | 517 | 1.72 | 2.14 | 206 |
Зелена | 530 | 566 | 1.89 | 2.34 | 226 |
Плава | 470 | 638 | 2.13 | 2.64 | 254 |
Љубичаста | 420 | 714 | 2.38 | 2.95 | 285 |
Блиска ултраљубичаста | 300 | 1000 | 3.33 | 4.15 | 400 |
Далека ултраљубичаста | <200 | >1500 | >5.00 | >6.20 | >598 |
Боја | Распон таласних дужина | Фреквенцијски распон |
---|---|---|
црвена | ~ 625 – 740 | ~ 480 – 405 |
наранџаста | ~ 590 – 625 | ~ 510 – 480 |
жута | ~ 565 – 590 | ~ 530 – 510 |
зелена | ~ 500 – 565 | ~ 600 – 530 |
цијан | ~ 485 – 500 | ~ 620 – 600 |
плава | ~ 440 – 485 | ~ 680 – 620 |
љубичаста | ~ 380 – 440 | ~ 790 – 680 |
Боје видљиве људском оку[1]
Када кретање на одређеној таласној дужини дође до људског ока, оно изазива одређен надражај који има за резултат перцепцију боје: жуте, плаве, црвене, итд. Ако у око доспе сноп кретања свих таласних дужина тада се региструје бела боја. Ако нека материја одбија зраке светлости свих таласних дужина, тада се та материја види као бела. Супротно томе је када одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину, онда се та материју види као црна.[4][5] Између те две границе налази се цео спектар боја.[6]
Када се пусти да бела сунчева светлост падне на стаклену призму, она се ломи под различитим угловима, разлажући се на саставне делове, који излазе на другој страни призме у облику шарене траке боја. Тај ефекат се назива сунчев спектар боја. У сунчевом спектру се могу јасно видети девет боја са посебним прелазима. Тих девет боја чине: црвена, наранџаста, жута, жутозелена, зелена, зеленоплава, плава, индиго и љубичаста. Те боје такође се могу видети после кише, када се сунчеви зраци ломе кроз кишне капи разлажући се на спектар боја (дуга). Људско око разликује 160 нијанси боја сунчевог спектра. Ово не представља укупан број боја које људско око може да разазна. Нормално људско око разликује око десет милиона боја.
Боја се, такође, односи на прашкасту материју или пигмент, који има својство да обоји неку површину. Пигменти, у склопу са везивним средствима, се користе као средство за бојење и њиховим међусобним мешањем се могу добити све боје.
Проблематиком боја су се током историје људске цивилизације бавили многи угледни и учени људи међу којима се нарочито истакао њемачки физичар Вилхелм Оствалд, који је и први направио данас опште прихваћену подјелу боја према хроматским својствима.