Нигерија
држава у западној Африци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Нигерија (енгл. ), или званично Савезна Република Нигерија (енгл. ), је држава у западној Африци.[3] На југу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана. Дужина обале је 853 km, а копнене границе 4047 km. На западу граничи Бенином (773 km), северу Нигером (1497 km), североистоку Чадом (87 km), истоку Камеруном (1690 km). Главни град је 1991. године из Лагоса премештен у Абуџу, нови град изграђен од 1976. до 1991. године на месту изабраном због централног положаја и здраве климе 480 km западно од Лагоса. Нигерија је најмногољуднија земља Африке , са око 221 милиона становника и међу 5 најмногољуднијих земаља света је на седмом месту . Састоји се из 36 држава и територије главног града Абуџе.[4]
Савезна Република Нигерија | |
---|---|
Главни град | Абуџа |
Службени језик | енглески[lower-alpha 1] |
Владавина | |
Облик државе | Савезна председничка република |
— Председник | Мухамаду Бухари |
— Потпредседник | Јеми Осинбаџо |
— Председник Сената | Букола Сараки |
— Председник Представничког дома | Јакубу Догара |
— Вршилац дужности председника Уставног суда | Ибрахим Танко Мухамад |
Историја | |
Независност | Од Уједињеног Краљевства 11. октобра 1960. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 923.768 km2 (31) |
— вода (%) | 1,4 |
Становништво | |
— 2016.[2] | 221.989.640 (7) |
— густина | 240,31 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Наира |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1 |
Интернет домен | |
Позивни број | +234 |
Данашња Нигерија је била локација бројних краљевстава и племенских држава током миленијума. Модерна држава настала је од британске колонијалне владавине која је почела у 19. веку, и спајањем Јужног нигеријског протектората и Северног нигеријског протектората 1914. године. Британци су успоставили административне и правне структуре док су практиковали индиректну владавину кроз традиционалне племенске савезе. Нигерија је постала формално независна федерација 1960. године, а утонула је у грађански рат од 1967. до 1970. године. Од тада се прелазила између демократски изабраних цивилних влада и војних диктатура, док није постигла стабилну демократију 1999. године, а председнички избори из 2011. године се сматрају првим релативно слободним и поштеним изборима.[5]
Нигерија се често назива „Афричким гигантом“, због своје велике популације и економије.[6] Са приближно 221 милиона становника, Нигерија је најнасељенија земља у Африци и седма најнасељенија земља на свету. Нигерија је једна од највећих младих популација на свету.[7][8] Она је вишенационална држава, пошто је настањена са преко 500 етничких група, међу којима су три највеће Хауса, Игбо и Јоруба; ове етничке групе говоре преко 500 различитих језика, и идентификоване су са широким спектром култура.[9][10] Званични језик је енглески. Нигерија је подељена у приближно две половине између хришћана, који углавном живе у јужном делу земље, и муслимана у северном делу. Мањи део популације практикује урођеничке религије Нигерије, као што су изворне религије Игбо и Јоруба етничких група.
У 2015. години, Нигерија је била 20. по величини светска економија, вредна више од 500 милијарди и 1 билиона америчких долара у погледу бруто домаћег производа и паритета куповне моћи респективно. Она је превазишла Јужну Африку и постала највећа економија Африке 2014. године.[11][12] Године 2013. дуг-ГДП однос је био 11%.[13] Светска банка сматра Нигерију тржиштем у развоју;[14] и она је идентификована као регионална сила на Афричком континенту,[15][16][17] сила средње јачине у међународним питањима,[18][19][20][21] и као глобална сила у развоју.[22][23][24] Нигерија је члан групе земаља, које се сматрају следећим сетом економија попут „BRIC“ групе. Нигерија се исто тако наводи међу „следећих једанаест“ економија које ће постати највеће на свету. Нигерија је оснивачки члан Афричке уније, и члан многих других међународних организација, укључујући Уједињене нације, Комонвелт нација и .