да • (da)
- 用于表示同意或接受:是
Да, прав си.- Da, prav si.
- 是,你是正确的。
来自原始斯拉夫语 *da (用于连词),与词源1相关。
- (重音) 国际音标(帮助): [ˈda]
- (非重音) 国际音标(帮助): [da]
да • (da)
- 用于表达命令。
- Да влезе! ― Da vleze! ― 让他进来吧!
Да не съм те чул да се оплакваш!- Da ne sǎm te čul da se oplakvaš!
- 别让我听见你的抱怨!
- 用于表达心愿
- Да почива в мир. ― Da počiva v mir. ― 愿他安息。
- Да живее кралят. ― Da živee kraljat. ― 愿陛下长生。
- 用于提议、建议或征求意见
- Да излезем ли по-късно? ― Da izlezem li po-kǎsno? ― 我们之后去那里,好吗?
- Да вървим! ― Da vǎrvim! ― 走吧!
- 用于询问问题
Да си ми виждал ключовете?- Da si mi viždal ključovete?
- 你有看到我的钥匙吗?
Да съм ти искал мнението?- Da sǎm ti iskal mnenieto?
- 我可以问一下你的意见吗?
да • (da)
- 助词性:用于不定词后
- Искам да напусна. ― Iskam da napusna. ― 我想离开了。
Не знам как да го кажа.- Ne znam kak da go kaža.
- 我不知道该怎么说。
- Да се греши е човешко. ― Da se greši e čoveško. ― 人都会犯错。
- Започва да вали. ― Započva da vali. ― 开始下雨了。
- Да ти кажа истината,... ― Da ti kaža istinata,... ― 实话实说,…
- Мога да плувам. ― Moga da pluvam. ― 我会游泳。
- Трябва да тръгвам. ― Trjabva da trǎgvam. ― 我要走了。
- 如果 (仅适用于已知为错误的前提下)
Да си беше свършил работата както трябва, сега нямаше да сме забъркани в тази каша.- Da si beše svǎršil rabotata kakto trjabva, sega njamaše da sme zabǎrkani v tazi kaša.
- 如果你的工作做得很好,我们现在就不会被困在这里。
да̄ (daa) 类别v (作格 дас,复数 дай)
- 父亲
да (da) 类别vb (作格 дас,复数 дай)
- 父亲
- A. I. Podorova, editor (1948年) Коми-Русский словарь [Komi-Russian dictionary],Syktyvkar:Коми Государственное Издательство,第 59 页
- L. M. Beznosikova; E. A. Ajbabina; R. I. Kosnyreva (2000年) Коми-Русский словарь [Komi-Russian dictionary],ISBN 5-7555-0679-5,第 166 页
- 这个词在“如果”的义项上使用,主要是当后面的动词是过去式或条件式,或表达不现实的情况。否则,往往会使用“ако”。
да • (da)
- 真的?
- Веќе не сакам зима. - Да? ― Veḱe ne sakam zima. - Da? ― 我不再喜欢冬天了。 - 真的?
да • (da)
- 用于引出不定词。
- Почнав да објаснувам. ― Počnav da objasnuvam. ― 我开始辩解。
- Можам да седнам. ― Možam da sednam. ― 我可以坐下。
- 愿,让
- Да не се вратиш никогаш. ― Da ne se vratiš nikogaš. ― 愿你不再回来。
- Да му умрат родителите. ― Da mu umrat roditelite. ― 愿他父母安息。
да (da)
- 为了
- 用于引出从句。
- 用于引出不定词。
да (da)
- 是
- Да, я зна́ю. ― Da, ja znáju. ― 是,我知道了。
- → 英语: da
- → 兹梁科米语: да (da)
да (da)
- 是,嗯(听者向说话者确认其正在倾听)
- 对吧?是吧?没错吧?(用在肯定句的末尾,将句子变为问句,表示向对方请求确认)
- 近义词:да ведь (da vedʹ)、так (tak)、так ведь (tak vedʹ)、не так ли (ne tak li)、ве́рно (vérno)、пра́вда (právda)、пра́вда ведь (právda vedʹ)
- Ты спра́вишься, да? ― Ty správišʹsja, da? ― 你能够处理的,对吧?
- Он то́же там у́чится, да? ― On tóže tam účitsja, da? ― 他也在那里学习,是吧?
- 真的吗?(表达惊讶,并要求对方进行确认)
- 近义词:пра́вда (právda)、серьёзно (serʹjózno)
да́ (dá) n 无生 (无语尾变化)
- “没错”的回答
- Я бы сказа́л — э́то большо́е «да». ― Ja by skazál — éto bolʹšóje “da”. ― 我非常肯定。 (字面意思是“我想说这是一个大大的“是”。”)
- 同意,支持 (常用于标语、口号、呼吁中)
- Нет дискримина́ции! Да плюрали́зму! ― Net diskriminácii! Da pljuralízmu! ― 反对歧视!支持多元主义!
да (da)
- 让,愿 (+ 动词的变位形式)
- да бу́дет так ― da búdet tak ― 就这样吧
- И сказа́л Бог: да бу́дет свет. ― I skazál Box: da búdet svet. ― 神说,要有光。
- Да здра́вствует респу́блика! ― Da zdrávstvujet respúblika! ― 共和国万岁!
да (da)
- 用作强调词,通常在句子或短语的开头。
- Да ты стал оптими́стом. ― Da ty stal optimístom. ― 你已变得相当乐观。
- Да он рома́нтик. ― Da on romántik. ― 他是一个十足的浪漫主义者。
- Да что с тобо́й тако́е? ― Da što s tobój takóje? ― 你怎么了?
- Да как ты сме́ешь? ― Da kak ty sméješʹ? ― 你怎么敢?
- да ла́дно (тебе́/вам) ― da ládno (tebé/vam) ― 1) 怎么可能;2) 来吧
- ну да ла́дно ― nu da ládno ― 好吧,可是
- да нет ― da net ― 可不是这样
- да ещё (и) ― da ješčó (i) ― 此外,另外
- Да говорю́ же тебе́. ― Da govorjú že tebé. ― 我跟你说。
- Да пошёл он (к чёрту). ― Da pošól on (k čórtu). ― 去他的;见鬼去吧。
- Да э́то же Ник со́бственной персо́ной. ― Da éto že Nik sóbstvennoj persónoj. ― 这就是尼克本人。
- Да кака́я ра́зница? ― Da kakája ráznica? ― 哪有人在乎?
- да ну (тебя́/вас) ― da nu (tebjá/vas) ― 不可能;我才不信
- Да ра́ди бо́га. ― Da rádi bóga. ― 唉,看在上帝的份上。
- Да зна́ю я, в э́том и пробле́ма! ― Da znáju ja, v étom i probléma! ― 我知道,那就是问题所在!
- Э́то о чём-то да говори́т. ― Éto o čóm-to da govorít. ― 这说明了一些问题。
- Я всё для них де́лал, да и сейча́с продолжа́ю де́лать. ― Ja vsjó dlja nix délal, da i sejčás prodolžáju délatʹ. ― 我所做的一切都是为了他们,而且现在我还一直在做。
- 用作强调词,通常用在动词命令式的前面,表示一种紧迫感。
- Да переста́нь, ты меня́ смуща́ешь. ― Da perestánʹ, ty menjá smuščáješʹ. ― 快停下,你搞得我很尴尬。
- Да забу́дь ты уже́ об э́том. ― Da zabúdʹ ty užé ob étom. ― 快忘了它吧。
- Да заткни́сь же ты наконе́ц. ― Da zatknísʹ že ty nakonéc. ― 你快闭嘴吧!
- да блядь (da bljadʹ)
- да уж (da už)
- 国际音标(帮助): [ˈdɛkə-]
- 国际音标(帮助): [ˈdɛkɐ-] (重读音节前)
来自原始斯拉夫语 *da,可能是да̏ти的古旧命令式,自身来自原始印欧语 *deh₃- (“给”)。
да (拉丁字母拼写 da)
- 引出从句
- рекао је да ће доћи ― 他说他会来
- одговорио сам му да немам појма о чему прича ― 我告诉他,我不知道他在说什么
- 为了 (表示原因)
- дошао је да ми све исприча ― 他来告诉我一切
- стигао је у нашу земљу да научи наш језик ― 他来到我们国家,是为了学习我们的语言
- 功能上相当于不定式的标志词,使用时从句和主句的主语不同
- он хоће да му покажете пут до станице ― 他想要你带他去车站
- (塞尔维亚) 功能上相当于不定式的标志词,后接动词现在时,使用时从句和主句的主语相同;西部方言则直接使用不定式
- он жели да прича с вама ― 他想要和你谈谈
- (仅用于虚拟语气) 如果(= кад)
- да сам на вашем м(ј)есту, не бих се пуно замарао таквим детаљима ― 我要是你,我就不会为这些细枝末节的东西而费心
- да си више радио, зарадио би више новца ― 如果你工作再努力一些,你就能挣到更多的钱了
- (+ ка̏о) 好像
- с(ј)ећам се, као да је било јуче(р) ― 我还记得,就好像是昨天发生的事情一样
- као да не знаш о чему причам ― 好像你不知道我在说什么
- (а + да + не) 没有,无 (一般在否定动词之后)
- не могу се укључити у расправу, а да не направим неред ― 我无法在不制造混乱的情况下参与讨论
одлази, а да није рекао ни збогом- 他连一声告别都没说就走了
- (а + и + да) 即使
- а и да јесам то направио, не би то учинило неку разлику ― 就算我做了,也不会有什么大的改变
- 以免
- онај који се бори против чудовишта треба пазити да тиме и сам не постане чудовиште ― 与怪兽争斗的人要小心,以免自己也成为怪兽
да (拉丁字母拼写 da)
- 是
- Је ли тако? Да! ― 是这样的吗?是!
- 用于引出问句
- да ли сте жедни? ― 你口渴了吗?
- реци ми да ли је то истина? ― 告诉我,这是真的吗?
- 与其他词搭配使用,表示希望、命令等
- да се ниси усудио! ― 你敢!
- да̑ Бог! ― 愿主赐予!
- да почнемо! ― 咱们开始吧!
与雅库特语 даҕаны (dağanı)相关;对照图瓦语 даа (daa)、土耳其语 da。
да (da)
- 甚至 (表示惊讶)
- 与疑问代词搭配使用,组成否定不定词。
- (... да ... да) 两者都
- оҕо да улахан да ― oğo da ulaxan da ― 小孩和大人都
- мин да, эн да ― min da, en da ― 你和我
- ким да (kim da, “任何人;无人”)
- туох да (tuox da, “任何事物;没有什么”)
- уонна да атын (uonna da atın, “等等”)