Вијак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вијак или завртањ, колоквијално шраф, шараф, шераф (искварено ) је машински елемент који има цилиндрично тело са навојем[1][2][3][4][5] и у већини случајева има главу која служи да се помоћу одговарајућег алата вијак притегне или попусти.[6][7] Вијак се користи за растављиве спојеве, тј. спојеве који се могу састављати и растављати без оштећења.[6] Према смеру навоја вијак може бити десни (најчешће у употреби) или леви. Ваљкастог је облика, а дуж целе спољне стране или њезиног дела обликован је нарезаним или утиснутим навојем, то јест спиралним ужлебљењем, које делује попут вешто изведене косине.[8] Навој се у облику хеликоидне линије или уске површине равномерним нагибом овија око цилиндричног или, ређе, благо купастог тела и успиње у смеру казаљке на сату (десни навој) или обрнуто (леви навој).[9]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Screws.jpg/250px-Screws.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Bout.jpg/640px-Bout.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5a/Vis-auto-taraudeuse.jpeg/640px-Vis-auto-taraudeuse.jpeg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Phillips_screw.jpg/640px-Phillips_screw.jpg)
Према намени, навоји имају различите облике попречног пресека (троугаони, трапезни, пиласти и тако даље), могу бити једновојни или вишевојни (двовојни, тровојни), метрички или цолни (на пример цевни Витвортов навој). Карактеристичне величине навоја јесу угао профила, теоријска и носива дубина, корак и друго. Већином су стандардизовани, премда се из различитих разлога изводе и изван стандарда. Поред тела с навојем, вијак је обично опремљен главом различитог облика. Глава вијка најчешће је шестострана призма,[10] али може бити и четвороугаона, полуокругла, ваљкаста с равним или упуштеним крстом, шестоуглом (такозвани имбус-вијак) или звездом, потом сочиваста, крилна, наровашена, очна или стожаста. Углавном има главу која пружа могућност одвијања или завијања, уз помоћ одговарајућег алата као на пример одвијач) или кључ за шестоугаоне главе). Глава вијка је углавном већа од тела вијка, да би се вијак зауставио код завијања, али и да преноси силу на носивој површини. Тело вијка има на себи навој, који може бити пуни навој или деломични навој.[11]
Почетком 15. века произведени су први металних вијци у Европи, али због високе цене производње отишли су у заборав. С почеком индустријализације у 18. веку производња вијака је постала јефтина. Од тада су се до данас нашли као роба широке потрошње широм света.[12]
Вијке се може одвијати с спољне и унутрашње стране (инбус вијак). Навој може бити леви и десни. Скоро сви вијци имају десни навој, а леви навој се поставља само у специјалним случајевима, као на пример на спремницима или боцама за гас. Вијчани спојеви су најчешће кориштена врста растављивих спојева. Главни елементи вијчаног споја су: