Черкезија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Черкезија, позната и као Зихија,[1][2] је била држава и историјски регион у Северном Кавказу, дуж североисточне обале Црног мора.[3] Освојена је и окупирана од стране Русије током руско-черкеског рата (1763–1864), након чега је 90% черкеског народа било прогнано из региона или масакрирано у геноциду над Черкезом.[4][5][6][7][8]
У средњем веку, Черкезијом је номинално владао изабрани велики принц, међутим, појединачне кнежевине и племена су била веома аутономна. У 18-19 веку почела је да се формира централна власт. Черкези су такође доминирали севером реке Кубан у раном средњем веку и антици, али су налетима Монголског царства, Златне Хорде и Кримског каната гурнути јужно од Кубана, а њихове смањене границе су се протезале од полуострва Тамана до Северне Осетије. Током средњег века, черкески господари су покорили и претворили у вазале суседне Карачајеце, Балкарце и Осетине.[9] Термин Черкезија се такође користи као збирни назив черкеских држава основаних на територији Черкезије, као што је Зихија.[1][2][10]
Београдским миром из 1739. између Аустрије и Турске предвиђено је признање независности Источне Черкезије (Кабарде). И Руска Империја и Османско царство су га признале, а тада су велике силе биле сведоци споразума. Бечки конгрес одржан у периоду између 1814. и 1815. такође је предвидео признавање независности Черкезије. Године 1837. черкеске вође су послале писма европским земљама тражећи правно признање. Након тога, Уједињено Краљевство је признало Черкезију.[11][12] Међутим, током руско-черкеског рата, Руска империја није признала Черкезију као независну регију и третирала је као руску земљу под побуњеничком окупацијом, упркос томе што није имала контролу или власништво.[13] Руски генерали су Черкезе називали не њиховим етничким именом, већ „планинцима“, „бандитима“ и „планинским олошем“.[13]
Иако је Черкезија првобитна домовина Черкеза, данас већина Черкеза живи у егзилу, након геноцида над Черкезима.[14][15][16][17]