српски историчар, универзитетски професор и академик From Wikipedia, the free encyclopedia
Чедомир Попов (Меленци, 15. март 1936 — Нови Сад, 8. јун 2012) био је српски историчар, универзитетски професор и академик. Попов је био члан Српске академије наука и уметности и почасни председник Матице српске.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Чедомир Попов | |
---|---|
Датум рођења | 15. март 1936. |
Место рођења | Меленци, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 8. јун 2012. (76 год.) |
Место смрти | Нови Сад, Србија |
Институција | Матица српска |
Родио се у учитељско-службеничкој породици. Основну школу завршио у Меленцима и Ковачици, а гимназију у Зрењанину 1954. године.
Као припадник прве генерације студената првих новосадских факултета (Филозофског) студирао на Групи за историју 1954–1958. Дипломирао фебруара 1959. са средњом оценом 9 (девет). Годину дана касније (1. фебруара 1960) изабран је за асистента Филозофског факултета на предмету Општа историја новог века. На овом Факултету провео је цео радни век прошавши кроз сва наставничка звања, да би 1. октобра 2000. отишао у пензију. Током ових 40 година био је две године председник Савета Факултета и декан (1979–1981). Вршио је дужност директора Института за историју Војводине (1970—74).
После усавршавања у Стразбуру (Француска) у школској 1959/60. години, почео је интензиван научни рад у области историје међународних односа. Докторирао је јуна 1970. са тезом Став Француске према Србији од Франкфуртског мира 1871. до Берлинског конгреса 1878. Бавећи се континуирано научноистраживачким радом до сада је самостално или у коауторству објавио 13 књига и око 370 научних, стручних и публицистичких радова. Приредио је још 8 књига изворне грађе.
На основу успеха у научном раду 1981. изабран је за дописног, 1987. за редовног члана Војвођанске академије наука и уметности, а 1988. за члана САНУ ван радног састава. Године 1992. постао је редовни члан САНУ.[1]
Поред наставничког и научног рада, још од студентских дана, обављао је много послова на стручном, културном, уређивачком и друштвеном пољу. Као ђак и студент бавио се позоришним аматеризмом, био је председник Академског позоришта и уредник драмског програма на Трибини младих у Новом Саду. Од 1962. до 1965. био је председник Савета за културу града Новог Сада. У Матици српској од 1970. је уредник Зборника за историју, од 1981. до 1991. је обављао посао управника Рукописног одељења, a био је и потпредседник Матице српске (1991—1999). Њен председник постаје 2008. године. Члан Управног одбора ове најстарије културне установе српског народа је непрекидно од 1969.
Осим у Матици био је активан и у другим установама науке и културе. Поред осталог био је председник Самоуправне заједнице за научни рад Војводине, а од 1985. до 1989. главни и одговорни уредник Југословенског историјског часописа. Од 1994. до 2002. био је председник новосадског Огранка и члан Председништва и Извршног одбора САНУ. Руководио је многим научним пројектима, а већ више од десет година руководилац је капиталног пројекта Матице српске Српски биографски речник. У Српској академији наука и уметности водио је радну групу за израду Азбучника Српске енциклопедије. Учествовао је на већем броју научних скупова у земљи и иностранству. Био је ментор за израду шест докторских дисертација. Такође је био активан и у Савезу удружења бораца народноослободилачког рата Србије (СУБНОР), где је био члан Савета СУБНОР-а.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.