Часослов

Часослов или Часловац (грч. ) је богослужбена књига које са користи у православном богослужењу у храмовима. Садржи текстове молитви дневног литургијског круга, за сва дневна богослужења: полуноћница, јутрења, часова, међучасова, изобразитељних, вечерња, великог и малог повечерја, јутарњих молитава, чина ο панагији, благосиљање трпезе, канон Пресветој Богородици и молитве пред спавање. Прилагођен је чтецима и хорским певачима.^[1]

Часослов

Осим молитава у Часослову су дати и Васкрсни тропари кроз свих осам гласова, кондаци, богородични, прокимени, причасна, акатисти, календар са тропарима, кондацима, прокименима, причаснима, величанијама, а такође и упутства како се читају апостоли и Јеванђеље. Часослова на свом крају садржи пасхалије, индикт и кругове месеца на основу којих се може пронаћи када ће се догодити покретни постови и празници.^[2]

Етимологија

Часослов је добио име по служби часова које садржи. Служи као водич за читаоце и певаче у хору.^[3]

Иницијална композиција Часослова приписује се светом Сави Освећеном. Његов часослов садржао је читања свакодневних црквених служби. За касније допуне, верују се, да су најзаслужнији свети Јован Дамаскин и Теодор Студит.

Извори

1. Богослужебные книги // Православная богословская энциклопедия. — Петроград, 1900—1911.
2. Часослов // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
3. „А. А. Алексеев Текстология славянской Библии. § 3. Церковный календарь”. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 23. 01. 2018.