![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Charles_Rosher_1921.jpg/640px-Charles_Rosher_1921.jpg&w=640&q=50)
Чарлс Рошер
From Wikipedia, the free encyclopedia
Чарлс Рошер (енгл. ; IPA: [1], 17. новембар 1885, Лондон, Енглеска — Лисабон, 15. јануар 1974) амерички је филмски сниматељ и директор фотографије енглеског порекла. Двоструки је добитник Оскара за најбољу фотографију: 1927. (заједно са Карлом Струсом) за фотографију у филму Излазак сунца: Песма о два људска бића (р: Фридрих Вилхелм Мурнау) и 1946. (заједно са Артуром Арлингом и Леонардом Смитом) за Пролеће живота (р: Кларенс Браун). У историји кинематографије, Рошер и Струс се воде као први филмски сниматељи који су добили Оскара.[2]Рошер се такође води као први професионални филмски сниматељ уопште у Холивуду (у продуцентској кући Дејвида Хорслија).[2] Био је и угледан филмски репортер (1913. је извештавао из Мексика о борбама Панча Виље и његових следбеника) и један од оснивача (уједно и први потпредседник) Америчког удружења филмских сниматеља (A. S. C.). 20-их година 20. века постао је један од најтраженијих филмских сниматеља у Холивуду, а многе ондашње звезде (нпр. Мери Пикфорд) су од продуцената тражиле да њихове филмове снима искључиво Рошер.[2]
Чарлс Рошер | |
---|---|
![]() Чарлс Рошер 1921. године | |
Датум рођења | (1885-11-17)17. новембар 1885. |
Место рођења | Лондон, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 15. јануар 1974.(1974-01-15) (88 год.) |
Место смрти | Лисабон, Португалија |
Његов син Чарлс Рошер Млађи такође је филмски сниматељ, а ћерка Џоун Марш је филмска глумица.
У својим сниматељским почецима истиче се многим техничким иновацијама, као што је употреба лутака уместо глумаца и замена глумаца каскадерима и дублерима.[3]У немим филмовима се није доказао само као мајстор осветљења сцене, већ је био способан да унутрашња, интимна стања глумца гледаоцу дочара вештим коришћењем светла и сенке.[4] Међу првима је схватио важност холивудског система звезда, па је тако почео да користи маркирање мизансцене (енгл. ) како би постигао одговарајуће осветљење глумца у филму.[4] Био је запажен по изузетно успелом трику (по тадашњим критеријумима) у филму Мали лорд Фонтлерој (1921) где глумица Мери Пикфорд у техници двоструке експозиције (енгл. ) љуби саму себе. Такође је познат као пионир технике појачавања природног светла артифицијелним код снимања екстеријера.[4]„У филму Зора — осим изванредних светлосних решења — посебно привлаче експресивно вишеструке експозиције и драматуршки функционални покрети камере.“[5]