Црнојевићи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Црнојевићи су трећа српска династија са простора данашње Црне Горе (тада се користило локално име Зета).
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Црнојевићи | |
---|---|
Држава | Српско краљевство Српско царство Зета |
Посједи | један део Горње Зете |
Оснивач | Радич Црнојевић |
Владавина | 1326. |
Националност | српска |
лоза Ђурашина, Којчина, и Ђурђа су преци свим данашњим Црнојевићима |
Црнојевићи су потомци зетског властелина Ђураша Илића, који се први пут помиње 1326, у пратњи Стефана Дечанског, као челник. Први помен ове зетске породице датира из 1331. Племенски они се зову још и Ђурашевићи, Гојчиновићи и Калођурђевићи. Негде с краја 12. или почека 13. века живео је у Зети и Ђураш Вранчић. Његови потомци су се по њему презивали Ђурашевићи. Неколико генерација касније један од потомака се звао Црноје Ђурашевић, а његови потомци су се презивали Црнојевић — Ђурашевић, да би на крају остало само Црнојевић. У историјској документацији, а због тадашње језичке несавршености, презимена Црнојевић сусрећу се још и као: (као што је то на печату Иван-бега), и Чарнојевић.
Владавина династија Црнојевић Зетом и Црном Гором је трајала континуално до 1496. године. Осим као владари, Црнојевићи су познати по прибављању прве штампарије на овим просторима. У цетињској штампарији су штампане прве ћириличне књиге код јужнословенских народа. Прва и најлепша од њих је књига Октоих (првогласник) из јануара 1494.[1]