Цезијум-137

Цезијум-137 (13755Cs) је радиоактивни изотоп цезијума са временом полураспада од око 30,2 године.^[1] Цезијум-137 је производ нуклеарне фисије а до његовог ослобађања у природу долази употребом нуклеарног оружја као и у случајевима несрећа у нуклеарним електранама. Као дугоживећи радионуклид, цезијум-137 остаје у животној средини деценијама након ослобађања и представља значајан ризик за људе и животиње. Растворљив је у води и токсичан у малим количинама.

Цезијум-137, ¹³⁷Cs

Запечаћени извор радиоактивног Цезијума-137
Опште
Симбол	137Cs
Име	цезијум-137, Cs-137
Број протона	55
Број неутрона	82
Подаци о нуклидима
Полураспад	30,17 г. ± 0,03 г.
Родитељски изотопи	137Xe
Продукти распада	137mBa 137Ba
Маса изотопа	136.907
Спин	7⁄2+
Мод распада
Мод распада	Енергија распада ()
β- (Бета распад)	0.5120
γ (Гама зраци)	0.6617
Изотопи цезијум Потпуна таблеа нуклида

Утицај на живи свет

Биљке усвајају овај изотоп из земље и ваздуха. Као поуздани индикатори контаминације цезијумом нарочито су се показали лишајеви, маховине и гљиве. Четири године након чернобиљске катастрофе, око 80% ослобођеног радиоактивног цезијума и даље се налазило у површинским слојевима земљишта прекривеним маховином.^[2]

Људи уносе цезијум-137 у организам удисањем или преко хране. Његов јон је аналоган јону калијума, раствара се у телесним течностима и равномерно се распоређује у организму. Из тела се углавном избацује преко урина. Биолошко време полуизлучивања је 110 дана за мушкарце, 80 дана за жене и 60 дана за децу.^[3]

Референце

1. „Просторна варијабилност ¹³⁷Cs у земљишту Београда (Србија)” (PDF). Хемијска индустрија. 68 (4): 449—455. doi:10.2298/HEMIND130124069J.
2. Поповић, Драгана; Спасић-Јокић, Весна. „Последице нуклеарне несреће у Чернобиљу на територији Републике Србије” (PDF). Војносанитетски преглед. 63 (5): 481—487.
3. Добрић, Силва; Кљајић, Ранко. „Радиоактивне контаминације животне средине и мере заштите” (PDF).^{[мртва веза]}