Orycteropodidae је породица афротеријских сисара. Иако постоји много фосилних врста, једина преживела врста данас је афрички мравојед, Orycteropus afer. Orycteropodidae је призната као једина породица у оквиру реда Tubulidentata, тако да су ова два назива ефективно синоними.[1][4]
Први откривени фосил афричког мравоједа првобитно је назван Orycteropus gaudryi (сада Amphiorycteropus) и пронађен је у туролијанским наслагама на острву Самос.[1] Од тада су представници реда Tubulidentata лоцирани из олигоцена на подручју данашње Европе, а верује се да је ред вероватно настао пре око 65–70 милиона година или у палеоцену.[5][6] Сматра се да су уско повезани са сада изумрлим родом Ptolemaiida, лозом месождерних афротереса.[7][8] Ова фамилија је настала у Африци у епохи раног миоцена, а проширила се на Евроазију касније у миоцену. Већина разноликости породице је изумрла до краја плиоцена.[1]
Представнике овог реда карактеришу цевасто грађени задњи зуби (молари), по чему је и цео ред добио назив. Предњи део главе је извучен у њушку, што олакшава исхранумравима (мирмекофагију). Сем ових, цевозупке поседују и низ примитивних сисарских особина, попут кључне кости[3].
Афрички мравоједи су првобитно били категорисан као рођаци америчких мравоједа у реду Edentata. Али њихов јединствени тип зуба и друге морфолошке карактеристике јасно су дале до знања да афрички мравојед није блиско повезан ни са једним другим живим сисаром. Од краја 19. века сврставају се у свој посебан ред Tubulidentata. Фосилни записи и генетске студије су потврдиле тај одвојени статус. Све сличности са америчким мравоједима еволуирале су независно као адаптације на мраве које једу.
Једна од најизразитијих карактеристика животиња је то што њихови зуби имају „тубулидентасту” микроструктуру, без глеђи, и само су заобљене структуре дентина. Недостају им секутићи и очњаци, а имају 20–22 зуба, који су стално растући, без корена и дифиодонтни. Још једна јединствена особина је да се њихови мали млечни зуби изгубе пре него што се животиња роди.
Неколико анатомских карактера уједињује Orycteropodidae и Tubulidentata. Окципитални део лобање има екстензивну мастоидну експозицију, фемур има пектинеални туберкул, а дијафизатибије је закривљена медиолатерално.
Модерни афрички мравоједи су полигиномни, и женке брину о младима. Они су територијални и само укрштају путеве да би се размножавали. Гениталије мужјака стварају мошус, док женке стварају овај мошус из жлезда у лактовима, овај мирис помаже да дође до парења. Период гестације траје око седам месеци, и младунци зависе од мајке до шестог месеца живота, а са две године постају полно зрели. Размножавање се дешава једном годишње, дају једног потомка, а у животу ће имати још једног до два. Афрички мравоједи су мирмекофагни, хране се готово искључиво термитима и мравима. Ослањају се на своје чуло мириса да би пронашли већину хране и лове ноћу.
Ова класификација следи рад Лехмана из 2009. године.[1][9]
Genus †Scotaeops Ameghino 1887 [Scoteops (sic) Ameghino 1894]
†S. simplex Ameghino 1887
Genus †Archaeorycteropus Ameghino 1905
Genus †Palaeorycteropus Filhol 1893 [Palaeoryctoropus (sic) Filhol 1893]
†P. quercyi Filhol 1893
Genus † Myorycteropus MacInnes, 1956
†M. africanus MacInnes, 1956 [Orycteropus africanus MacInnes 1955] типска врста
†aff. M. chemeldoi (Pickford, 1975) [Orycteropus chemeldoi Pickford 1975]
†aff. M. minutus (Pickford, 1975) [Orycteropus minutus Pickford 1975]
Martin Pickford (2019). Orycteropodidae (Tubulidentata, Mammalia) from the Early Miocene of Napak, Uganda. Münchner Geowissenschaftliche Abhandlungen Reihe A: Geologie und Paläontologie. 47. стр.1—101. ISBN978-3-89937-247-2.
Major F. (1888). „Sur un gisement d'ossements fossiles dans l'île de Samos, contemporains de l'âge de Pikermi”. Comptes Rendus de l'Académie des Sciences de Paris. 117: 1178—1181.
Arambourg, C. (1959). „Vertébrés continentaux du Miocène supérieur de l'Afrique du Nord”. Publications du Service de Carte Géologique, Algérie, N. S., Paléontologie. 4: 42—53.
Ozansoy, F. (1965). „Etude des Gisements Continentaux et des Mammifères du Cénozoique de Turquie”. Mémoires de la Société Géologique de France. 102: 1—92.
Tekkaya, I. 1993. Türkiye fosil Orycteropodidae’leri. T. C. Kültür Bakanligi Anitlar ve Müzeler Genel Müdürlügü. VIII Arkeometri Sonuçlari Toplantisi 1992, Ankara, 275–289.
Lehmann, T.; Vignaud, P.; Mackaye, H.T.; Brunet, M. (2004). „A fossil aardvark (Mammalia, Tubulidentata) from the lower Pliocene of Chad”. Journal of African Earth Sciences. 40 (5): 201—217. Bibcode:2004JAfES..40..201L. doi:10.1016/j.jafrearsci.2005.01.001.
Lehmann, Thomas (2009). „Phylogeny and systematics of the Orycteropodidae (Mammalia, Tubulidentata)”. Zoological Journal of the Linnean Society. 155 (3): 649—702. doi:10.1111/j.1096-3642.2008.00460.x.
Lehmann, Thomas; Vignaud, Patrick; Likius, Andossa; Brunet, Michel (2005). „A new species of Orycteropodidae (Mammalia, Tubulidentata) in the Mio-Pliocene of northern Chad”. Zoological Journal of the Linnean Society. 143 (1): 109—131. doi:10.1111/j.1096-3642.2004.00143.x.
Shoshani, Jeheskel (2002). „Tubulidentata”. Ур.: Robertson, Sarah. Encyclopedia of Life Sciences. 18: Svedberg, Theodor to Two-hybrid and Related Systems. London, UK: Nature Publishing Group. ISBN978-1-56159-274-6.
„A sub-complete fossil aardvark (Mammalia, Tubulidentata) from the Upper Miocene of Chad”. doi:10.1016/j.crpv.2005.12.016.
MacInnes D. G. (1956). Fossil Tubulidentata from East Africa. British Museum (Natural History), London. Fossil mammals of Africa series; no. 10. 46 pp.
African Wildlife Foundation (2013). „Aardvark”. African Wildlife Foundation. Архивирано из оригинала 5. 1. 2008. г. Приступљено 18. 11. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Anon (2013). „All About Aardvarks”. Easy Science for Kids. Online Science Tutor for Kids. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 18. 11. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Goodwin, George G. (1997). „Aardvark”. Ур.: Johnston, Bernard. Collier's Encyclopedia. I: A to Ameland (1st изд.). New York, NY: P.F. Collier. ISBN978-1571610935.
Hoiberg, Dale H., ур. (2010). „Aardvark”. Encyclopædia Britannica. I: A-ak Bayes (15th изд.). Chicago, IL: Encyclopædia Britannica Inc. ISBN978-1-59339-837-8.
Shoshani, Jeheskel (2002). „Tubulidentata”. Ур.: Robertson, Sarah. Encyclopedia of Life Sciences. 18: Svedberg, Theodor to Two-hybrid and Related Systems. London, UK: Nature Publishing Group. ISBN978-1-56159-274-6.
Taylor, W. A.; Skinner, J. D. (2004). „Adaptations of the Aardvark for Survival in the Karoo: A Review”. Transactions of the Royal Society of South Africa. 59 (2): 105—108. S2CID83819929. doi:10.1080/00359190409519169.
van Aarde, Rudi J. (1984). „Aardvark”. Ур.: Macdonald, David. The Encyclopedia of Mammals. New York, NY: Facts on File Publications. ISBN978-0-87196-871-5.
WGBH (2013). „About the Program: "Arthur"”. PBS.org. Public Broadcasting System. Архивирано из оригинала 10. 4. 2019. г. Приступљено 10. 11. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„aardvark”. Dictionary of South African English. 2018. Приступљено 25. 2. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)