Цазинска буна или Кордунашка буна је била устанак који се одвио 6. маја 1950. на подручју Цазинске Крајине. Као повод се може сматрати неправедан и присилан начин откупа пољопривредних производа. Сељачко становништво које се на подручју Цазина, Велике Кладуше и Слуња побунило, брзо је савладала Народна милиција (НМ), Одјељење за заштиту народа (ОЗНА) и Југословенска армија (ЈА). Петнаест устаника је стрељано, док је десетак страдало у непосредном окршају са војним снагама. Остали су осуђени на друштвено-социјални рад, а око 700 особа пресељено је на подручје општине Србац. Тачан број учесника није утврђен, у зависности од извора број се креће од 300 до 1000 људи. Међу снагама безбједности није било смртних случајева. О овом догађају се на подручју Југославије није много истраживало, све до 1991. године. Књига „Цазинска буна 1950.” аутора Вере Кржишник Букић, прва је детаљније обрадила овај догађај.
Кратке чињенице Цазинска буна, Датум ...
Цазинска буна |
---|
Датум | 5—6. мај 1950. |
---|
Локација | Цазин, Велика Кладуша и Слуњ Федеративна Народна Република Југославија |
---|
Повод | економски проблеми изазвани присилном колективизацијом земље и сушом |
---|
Резултирало | побједа југословенских владиних снага |
---|
|
|
|
Але Човић ![Предао се](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/White_flag_icon.svg/14px-White_flag_icon.svg.png) Милан Божић ![Предао се](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/White_flag_icon.svg/14px-White_flag_icon.svg.png) |
непознато |
|
|
|
|
29—32 мртвих (17 накнадно погубљених) 714 ухапшених |
непознато |
|
Затвори
Стварни разлог избијања побуне је према неким анализама био противрјечан: имала је и елементе национализма и личне фрустрације локалних властодржаца. Милован Ђилас је свједочио да је с ликвидацијом главних учесника пропуштена прилика за истрагу дубљих узрока побуне.[3] Званична војна документација дјелимично је употријебљена за сировину у фабрици „Љепенка”, а остала се налази у Војном архиву у Београду. Њено стање је непознато.[4]